Putin je bojkot zapadnih kompanija iskoristio da izvrši najveći transfer bogatstva od pada SSSR-a. Ogromne industrije prešle su u ruke sve dominantnijih ruskih igrača, a često i same države
Nedugo nakon što su ruske snage izvršile invaziju na njegovu zemlju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je zapadne kompanije: „Napustite Rusiju”, govorio je. „Postarajte se da Rusi ne dobiju ni jedan jedini peni”.
Stotine kompanija povinovalo se tom zahtevu. Političari i aktivisti predviđali su da će to pomoći u davljenju ruske ekonomije, odnosno podrivanju ratnih napora Kremlja. Predsednik Vladimir Putin imao je drugačije planove.
Gospodin Putin je odlaske vodećih zapadnih kompanija pretvorio u „upadanje sekire u med” za lojalnu elitu Rusije i samu državu uopšte. Primorao je kompanije koje žele da rasprodaju imovinu da to čine po bagatelnim cenama. Ograničio je prodaje na kupce koje odredi Moskva. A ponekad je i direktno plenio čitave firme.
Istraga Njujork tajmsa istražila je kako je Putin preokrenuo očekivanu ekonomsku nedaću u shemu za bogaćenje. Zapadne kompanije koje su proglasile odlazak objavile su gubitak od preko 103 milijarde dolara od početka rata, što je utvrdio i Tajms putem analize finansijskih izveštaja.
Gospodin Putin je iscedio kompanije i lišio ih najvećeg mogućeg dela imovine diktirajući im uslove odlaska. On je, takođe, njihove odlaske podvrgao sve većim porezima – generišući samo prošle godine najmanje 1,25 milijardi dolara za ratni trezor Rusije.
[adsenseyu1]
Nijedan privatni biznis nije siguran. Primera radi, holandska pivska kompanija Hajneken našla je ovog proleća kupca i postavila cenu, nakon čega je ruska vlada unilateralno odbacila dogovor – kako saopštavaju ljudi koji su upućeni u pregovore – a imovina kompanije u Rusiji predata je aristokrati iz oblasti pakovanja aerosola, koji je oženjen bivšom ruskom senatorkom.
Sve u svemu, Putin je upravljao jednim od najvećih transfera bogatstva unutar Rusije još od pada Sovjetskog Saveza. Ogromne industrije – liftovi, gume, industrijski premazi i drugo – sada su u rukama sve dominantnijih ruskih igrača. U pojedinim slučajevima, taj igrač je država. Preduzeća u vlasništvu države pribavila su imovinu korporativnih džinova poput Ikee i Tojote. U mnogim slučajevima, Putin je lično potpisivao kupoprodaje.
Efekti izolacije
„Ovo su nesumnjivo dobri poslovi za nas”, rekao je Anton Pinski, istaknuti restaurator koji se udružio sa proputinovskim reperom i saradnicima moćnog senatora kako bi preuzeo Starbaks. U intervjuu u Moskvi, umanjivao je značaj sopstvenog posla, ali bio je nedvosmislen povodom efekata odlaska zapadnjaka. „Zeznuli ste se, ostavili stvari”, rekao je, „a mi smo ih jeftino pokupili. Hvala vam.”
Danas se u Rusiji razvija robusan potrošački svet – što pomaže Putinu da očuva osećaj normalnosti – uprkos ratu koji se pokazao dužim, smrtonosnijim i skupljim nego što je predviđao. Većina inostranih kompanija ostaje u Rusiji, nevoljna da izgubi milijarde koje su investirali tokom decenija.
Ostale kompanije su prodate i sada posmatraju svoj odraz u ogledalu. „Krispi krem” je sada „Kranči drim”, čije su krofne upakovane u slične pljosnate kutije, uz karakteristične ukuse koji su dobro poznati. „Starbaks” je ponovo rođen kao „Stars kofi”. Sirena (sa logotipa, prim. prev.) zamenjena je ruskom labudovom princezom.
Ove kompanije mogu da kupuju sirovine na domaćem tržištu ili da ih uvoze iz prijateljskih zemalja. A mušterije i dalje mogu lako da kupuju proizvode koji su, navodno, ranije povučeni iz prodavnica. Nedavno je supermarket u Moskvi nudio Pepsi iz Uzbekistana i Koka-kolu iz Poljske.
Putinovi ekonomski protivnapadi pomogli su da se podrška elita koje profitiraju od rata dodatno utvrdi, a da se efekti zapadne izolacije otupe. Dok je Ukrajina prezauzeta kratkoročnim imperativima kao što je jačanje međunarodne podrške, relativna otpornost ruske ekonomije omogućila je Putinu da igra na duge staze.
Ranije neobjavljivani dokumenti, finansijske izjave i intervjui sa desetinama pregovarača u Rusiji i širom Evrope, od kojih su mnogi govorili pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde, pokazuju da Moskva sada do mikro detalja upravlja svakim izlaskom. Kompanije moraju da se probijaju kroz magloviti sistem kako bi dobile odobrenje za prodaju. U pojedinim slučajevima, Putinovi prijatelji bi mu se direktno obratili da interveniše.
„Oni koji odlaze gube svoju poziciju”, rekao je Tajmsu portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Naravno, njihova imovina se kupuje uz ozbiljne popuste, pa je preuzimaju naše kompanije – koje to čine sa velikim zadovoljstvom”.
Ipak, talas odlazećih kompanija je ogroman. Poslat je globalni signal da je Rusija poslovni parija. Ekonomija je napregnuta i pod rizikom prenaprezanja. Putinovo upravljanje odlascima zapadnjaka samo je osnažilo imidž Rusije kao opasnog mesta za poslovanje. Čak i neki od vodećih ruskih zvaničnika priznaju da će pad konkurencije i inostranih investicija naškoditi običnim Rusima i ekonomiji dugoročno.
Kremlj tvrdi da preferira da kompanije ostanu u Rusiji. Ali gospodin Putin se podsmeva ideji da bi napuštanja mogla da škode. „Jesu li mislili da će se ovde sve srušiti? E pa ništa slično se nije dogodilo”, izjavio je ovog meseca. „Ruske kompanije su preuzele sve i nastavile napred”.
Nije baš svaki od ovih poslova mačji kašalj. Neki kupci suočavaju se sa oštrim preprekama u pokušaju da svoje nove firme učine profitabilnim. Nad procesom izlaska zapadnih kompanija lebdi opasnost zastrašivanja i sile. Ruske vlasti podvrgavale su odlazeće kompanije istragama, ispitivale radnike i hapsile lokalne rukovodioce.
Prošlog leta, Putin je preuzeo rusko krilo danske destilerije piva Karlsberg, zajedno sa nekih pola milijarde dolara keša, stavljajući ih pod privremenu kontrolu jednog od njegovih prijatelja.
Najmanje još četiri druge kompanije su na sličan način izgubile kontrolu nad svojim operacijama ove godine usled faktičke državne zaplene. Danas, gospodin Putin stoji za kormilom glomaznog izlaznog procesa koji koristi Rusiji., iako je započet ranih dana rata, usled urgentnog cilja pukog održavanja ruske ekonomije u životu.
Blokiranje izlazaka
Obraćajući se iz Bele kuće dve nedelje nakon invazije, predsednik Bajden se hvalio kako Zapad mrvi rusku ekonomiju. „Lista firmi i internacionalnih korporacija koje napuštaju Rusiju raste iz dana u dan”, govorio je. Situacija je izgledala tmurno za Putina. Moskovska berza bila je zatvorena, a rublja je kolabirala. Da je Rusija izgubila sva radna mesta, proizvodnju i keš zapadnih kompanija, efekti bi bili razorni.
Ali gospodin Putin je spremao svoj finansijski odgovor. Ograničio je kretanje novca ka inostranstvu i uveo zahtev da kompanije iz „neprijateljskih zemalja” moraju da dobiju odobrenje pre nego što krenu da prodaju svoju imovinu. Putin je počeo da aktivira kočnice baš u trenutku kada su direktori zapadnih kompanija bili suočeni sa pritiscima da ubrzaju izlaske.
U SAD verovatno da nije bilo glasnije ličnosti od profesora menadžmenta sa Univerziteta Jejl – Džefrija Sonenfelda. On se pojavljivao na vestima i kritikovao kompanije koje su ostale u Rusiji. Profesor Sonenfeld je podsećao da su korporativni bojkoti – više nego sankcije – pomogli rušenju aparthejda u Južnoj Africi.
Svoju kancelariju transformisao je u neku vrstu ratne sobe, pri čemu je tim sa Jejla rangirao kompanije po skali uloženih napora za presecanje veza sa Rusijom. Pitanje ko će na kraju završiti sa njihovom imovinom nije naročito razmatrano. „Ako Putin misli da može bolje da radi za fritezom, neka ga”, rekao je u jednom intervjuu. „Zaista nas nije briga. Važno je da nema podršku uglednih svetskih brendova”.
[adsenseyu4]
Lista profesora Sonenfelda i druge, njoj slične, pojačale su pritisak akcionara, ukrajinskih aktivista i običnih potrošača. Neki direktori bili su zabrinuti povodom toga šta će se desiti sa njihovim ruskim radnicima, fabrikama i tehnologijama ukoliko prosto odu. Drugi su oklevali da dignu ruke od svojih investicija usled rata koji bi mogao da se pokaže kao kratkotrajan.
Ali neki su brzo izrazili nameru da odu. Hajneken i Karlsberg rekli su da će otići čim pronađu kupce. Kanadska kompanija za rudarenje zlata Kinros učinila je isto – i u roku od par dana objavila je dogovor vredan 680 miliona dolara za prodaju svojih ruskih efektiva lokalnom kupcu.
Nemački lanac prodavnica hardvera OBI otišao je korak dalje – izjavivši da će zatvoriti svih 27 prodavnica u Rusiji dok ne pronađe kupca. Međutim, Putinova vlada već je podizala prepreke.
Dana 17. marta 2022. godine, rusko ministarstvo trgovine poslalo je pismo lokalnim menadžerima OBI-ja. U pismu, u koji je redakcija Njujork tajmsa imala uvid, pozivaju se menadžeri da se usprotive kompaniji i ostave radnje otvorenim, usled odredbi zakona o zaštiti potrošača. Nije postojao „ekonomski razlog” za zatvaranje, napisalo je ministarstvo.
Ministarstvo je takođe upozorilo da OBI mora da ispuni „obaveze prema svojim potrošačima, radnicima i ugovornim stranama, uključujući snabdevače”. To je pokrenulo višednevnu igru mačke i miša, u kojoj su lokalni radnici pokušavali da drže radnje otvorenim, dok su donosioci odluka u Nemačkoj pokušavali da ih zaustave.
Ruske vlasti su takođe zahtevale od predstavnika OBI-ja da svedoče o svojim planovima. Tužioci su posetili jednu od prodavnica ovog lanca i proučili njegov kompjuterski sistem, saopšteno je iz kompanije Tajmsu.
OBI je napravio dogovor tog proleća, prodavši na kraju sve po simboličnoj ceni od nekoliko dolara. Kupac, biznismen Jozef Liokumovič, prošao je provere kompanije i nije se nalazio ni na jednoj od finansijskih crnih listi. Ali, kako je OBI ubrzo ustanovio, zapadne kompanije nemaju nikakvu kontrolu nad izborom ko će na kraju preuzeti njihovu imovinu.
Za manje od godinu dana, OBI-jeva ruska imovina promenila je vlasnika četiri puta, konačno završivši u rukama ruskog senatora Arsena B. Kanokova, koji je pod sankcijama američkog ministarstva finansija. U jednom momentu je čak i saveznik čečenskog čvrstorukaša Ramzana Kadirova bio u registru vlasnika.
Takva preusmerenja su razlog zašto diplomate i stručnjaci kažu da je prerano za razumevanje ovog promenljivog reljefa. Istinski novi vlasnici pojedinih kompanija mogu ostati nepoznati godinama, pa čak i zauvek. „Ovi likovi”, rekla je glavna pravnica OBI-ja Ursula Nartovska, „imaju moć nad onim što žele da preuzmu. I moramo to da prihvatimo”.
U junu je Kremlj demonstrirao šta bi kompanije takođe mogle da očekuju: Moskva je odobrila prodaju rudnika zlata Kinros – ali uz zapanjujuću izmenu. Prodajna cena je prepolovljena na 340 miliona dolara. Kupac, Hajlend Gold, kasnije će se naći na crnoj listi britanskih organa koji tvrde da je zlato pružilo „značajan izvor prihoda za ruske ratne napore”.
„Vlada je uvidela da može da diktira ko kupuje, pa i da možda koristi tu moć da nagrađuje povezane kupce”, rekao je Alen Kartaškin, advokat Debevojz i Plimptona, koji je u Moskvi proveo decenije, a potom pregovarao o izlascima zapadnih kompanija. „Sećam se da sam razmišljao da jednom kada osete da imaju moć kontrole nad potpuno privatnim transakcijama – u kojim vlada nema akcionarski interes – neće hteti da stanu”, dodao je Kartaškin.
„Ova firma je već ruska”
Raspoloženje je bilo slavljeničko u julu kada je ruski ministar industrije i trgovine, Denis V. Manturov, došao u fabriku liftova u Sankt Petersburgu.
Fabrika je do nedavno pripadala najvećem proizvođaču liftova na svetu – Otis Vorldvajdu (Otis Worldwide) iz Konektikata. Sada pripada firmi pod kontrolom Armena M. Sarkasjana, koji je napravio pravo bogatstvo upravljajući ruskom lutrijom zahvaljujući vezama sa režimom.
Gospodin Manturov se hvalio da je Moskva ispregovarala specijalne uslove za prodaju. Busao se novom proizvodnom linijom i velikom potražnjom za liftovima u Rusiji. „Ova firma je već ruska”, rekao je. Sada je poznata kao Meteor.
Gospodin Sarkasjan je primer jedinstvene kreacije rata: biznismena koji je politički dovoljno povezan da dobije takvu nagradu i dovoljno bogat da kompletira dogovor, ali ne toliko tesno vezan za Kremlj da bi bio podvrgnut međunarodnim sankcijama.
Sarkisjan i ostali su gotovo preko noći apsorbovali ogromne delove tržišta. Kada je finski lift-gigant Kone pokušao da se proda svojim radnicima – vlasti su odbacile dogovor. Ponovo je holding kompanija gospodina Sarkisjana – S8 Kapital – postala kupac.
S8 Kapital je takođe ušao u poslovanje gumama, preotimajući imovinu nemačke kompanije Kontinental, pre nego što je kupio vodećeg ruskog proizvođača guma Kordianta i ušao u pregovore za kupovinu ruske fabrike japanskog proizvođača guma Bridžstoun. S8 Kapital nije odgovorio na naše zahteve za komentar.
Do leta 2022. godine, ruska ekonomija se stabilizovala, rublja je skočila, a strategija gospodina Putina se promenila.
Na početku rata kompanije poput Mek Donaldsa prodale su svoju imovinu lokalnim menadžerima ili lokalnim poslovnim saradnicima, sa opcijom povratka u Rusiju kasnije – ali su takvi poslovi ubrzo postali mnogo teži. Kad se izvukla iz krize, vlada je htela da učini više, umesto da samo drži vrata otvorenim. Sve više je htela da diktira uslove svakog posla.
Avgusta te godine, gospodin Putin izdao je dekret kojim se od kompanija u ključnim industrijama zahteva da pribave njegov potpis pre nego što prodaju svoju imovinu u Rusiji. Gomila kompanija, uključujući i filijale Simensa i Katerpilara, odjednom su postale objekti hirova samog Putina.
„Vlada je počinjala da zateže proces i postajalo je daleko izazovnije”, rekla je Laura Brank – pravnica Dekerta – koja pomaže zapadnim kompanijama da izađu. „Govorila sam klijentima da je bolje da požurimo”.
Subkomisija
Za većinu kompanija koje pokušavaju da izađu iz Rusije, „čuvari kapija” operišu iz sive vladine zgrade kod Crvenog trga. Jedanaest dana nakon što je rat otpočeo, Putin je okupio specijalnu „subkomisiju” za pregled prodajnih zahteva.
Putinov dugogodišnji minitar finansija, Anton G. Siluanov, predsedava subkomisijom koja uključuje zvaničnike iz Kremlja, centralne banke i vodećih ministarstava. Oni odlučuju o tome mogu li kompanije da odu iz Rusije i pod kojim uslovima.
Jednom kada kompanija napravi dogovor sa kupcem, pregovori često počinju iznova – ovog puta tajno, između kupca i jednog od ministara ruske vlade. Prodavac je uglavnom isključen. Taj proces, advokati kažu, često se završava nižom prodajnom cenom, a ponekad i novim kupcima. Dogovor onda ide pred subkomisiju. Nekad se poslovi realizuju nakon više meseci tišine.
Interne beleške, koje je pregledao Tajms, pokazuju da subkomisiji ne promiču ni najmanji detalji. Na jednom sastanku prošle godine, panel je odobrio 59.000 dolara vrednu prodaju malog stana u vlasništvu finske kompanije Nokian koja se bavi gumama.
Subkomisija poseduje ogromnu moć. Zabeleške pokazuju da je odbijala predlog američke kompanije za elektroniku Hanivel o prodaji njenih fabrika sve dok procena nije dokazala da ruski kupac zaista dobija popust od 50%.
Uprkos birokratiji, poslovni ljudi su se iza kulisa nadmetali za najlukrativnije efektive, često se obraćajući direktno Putinu. To je bio slučaj i leta 2022. godine, kada je Mondi – britansko-austrijska kompanija za proizvodnju papira – našla kupca za jedan od najvećih mlinova u Rusiji i tražila odobrenje države za prodaju.
Kako se dogovor bližio konkretizaciji, pojavio se jedan od starih Putinovih prijatelja iz KGB-a, Sergej V. Čemezov. Napisao je pismo u kojem je od predsednika tražio da mlin preusmeri ka grupi investitora, uključujući državnu kompaniju kojom upravlja. Čak je predložio i postupak kojim bi se zaobišle sankcije Zapada. Tajms je imao uvid u kopiju tog pisma. Ni gospodin Čemezov, ni državna kompanija nisu odgovorili na naše zahteve za komentar.
Čemezovljev dil se nikada nije dogodio, ali nije ni izvorni Mondijev dogovor. Subkomisija je predala mlin jednom moskovskom investitoru i to po značajno nižoj ceni od početne.
U inostranstvu, profesor Sonenfeld i ostali nastavljali su da pritiskaju. Preko 200 kompanija dobilo je ocenu „F” (ekvivalent jedinici, prim. prev.) na ovoj listi. Profesor Sonenfeld svedočio je pred Kongresom novembra 2022. godine. Ostanak u Rusiji, rekao je, isto je što i podržavati ruski režim. Međutim, i odlazak pod Putinovim pravilima je direktno koristio režimu, pa tako i njegovim ratnim naporima.
Ove godine, majka kompanija Ikee prodala je svoje ruske tržne centre državnoj banci. Nokian je prodao svoju imovinu naftnoj kompaniji u vlasništvu ruske regionalne vlade.
Rusku imovinu Nisana, Renoa i Tojote preuzela je jedna državna kompanija. Ruska vlada nastojala je da upotrebi bivše zapadne fabrike automobila kako bi proizvodila vozila za državni luksuzni brend Aurus, sudeći po internom dokumentu ministarstva trgovine koji je pribavio Tajms.
Ni ministarstvo trgovine, ni ministarstvo finansija nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Takođe, Putin je pronašao način da novac donese direktno u državnu kasu. U početku su inostrani dilovi bili podvrgnuti onome što je vlada nazivala „dobrovoljnim porezom” – koji se naplaćivao za privilegiju iznošenja novca izvan Rusije.
Kompanije koje bi se odlučile da ne plate porez dobijale bi isplate u ratama. Ali do početka ove godine, Putin je prestao da im nudi taj izbor. Kompanije su morale da plate porez, a i dalje bi svoj novac možda dobijale na rate.
Kremlj je takođe učinio eksplicitnim ono što je nakon posla sa Kinrosom bilo implicitno: kompanije su morale da prodaju svoju imovinu po cenama skresanim najmanje 50%.
Hajneken za dolar
Do 2023, reljef je postao nepregledan. Kremlj je konstantno menjao pravila i kao da je uvek tražio više. Kompanije, uključujući Unilever, objavile su da bi radije ostale u Rusiji nego da prepuste svoju imovinu režimu.
U takvim okolnostima, direktori Hajnekena i Karlsberga i dalje su pregovarali sa perspektivnim kupcima, u trenutku kada je Putin ove godine sebi dodelio još veća ovlašćenja. Ruska vlada – kako je dekretom odredio Putin u aprilu – može da zapleni inostranu imovinu i smesti je pod privremeni nadzor kome god želi. Kompanije su, dakle, u opasnosti od direktne zaplene.
Hajneken je tog meseca postigao dogovor a kupac, jedan kazaški biznismen, zatražio je državno odobrenje. Direktori Karlsberga išli su istom stazom, planirajući da prodaju imovinu Arnestu, ruskom proizvođaču aerosola koji je nedavno maznuo visoko profitabilni biznis pakovanja pića od američke korporacije Bol.
Obe destilerije bile su uverene da će – nakon više od godinu dana najavljivanja plana da odu iz Rusije – konačno u tome i uspeti. U julu je Putin skrajnuo direktore Karlsberga tako što je zaplenio kompaniju i predao je u ruke svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, džudiste Tajmuraza Bolojeva.
Karlsberg je bio atraktivna meta. Kompanija je kontrolisala čuveni ruski brend piva Baltika i nedavno je procenila svoju rusku imovinu na tri milijarde dolara. Njena aplikacija za prodaju otkrila je da drži još pola milijarde dolara u kešu.
U još jednom preokretu, ruski zvaničnici odbili su Hajnekenov ugovor. Prema izvorima bliskim pregovorima, vlasti su preusmerile posao ka Arnestu – možda kao utehu za gubitak daleko lukrativnijeg Karlsberga. Posao je realizovan uz isplatu svega jednog evra i obećanja isplate 100 miliona evra duga.
Za direktore Karlsberga, saga je bila daleko od gotove. Gospodin Bolojev, kako kažu, pritiskao ih je da potpišu trajnu predaju kompanije. „Zahtevano je doslovno da napravimo posao sa Putinom i njegovom administracijom, stvaranjem legitimne transakcije u kojoj bi oni preuzeli našu imovinu praktično besplatno”, rekao je u intervjuu prošlog meseca Jakob Arup Andersen, izvršni direktor Karlsberga. „Prosto nismo mogli da uradimo to”.
U roku od par nedelja, ruske vlasti uhapsile su dva radnika kompanije i pretresle njihove stanove. Ove nedelje, ruski mediji izvestili su da je gospodin Bolojev pozvao vladu da nacionalizuje kompaniju.
Dmitrij A. Medvedev – bivši predsednik koji je sada zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije – nije pokazao saosećanje prema kompanijama koje pokušavaju da iznesu novac iz Rusije i vrate ga u iste one države koje naoružavaju Ukrajinu. Podsmevao se Karlsbergu, zahvaljujući mu se na podršci ruskom budžetu. „Jak budžet znači pomoć frontu”, napisao je prošlog meseca. „Na taj način, bezumni Danci takođe doprinose modernom ruskom naoružanju”.
*****
Tekst za Njujork tajms od 17. decembra 2023. su napisali Pol Sone i Rebeka R. Ruiz, a priredio ga je Niko Čila.
Prevod: Vojislav Gavrilović/Novi Standard
Izvor: nytimes.com
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
