Minesota se poslednjih nedelja našla tamo gde se dugo nije očekivalo – u samom centru američkog političkog i društvenog prelamanja. Država sa nešto manje od šest miliona stanovnika, na severu srednjeg Zapada, uz gornji tok Misisipija i granicu s Kanadom, danas deluje kao umanjeni model cele zemlje.
Nekada simbol „normalne“ Amerike, ona sada stoji između Vašingtona i lokalnih vlasti, između savezne politike i otpora na terenu.
U toj slici ima dosta ironije. Minesota je decenijama važila za liberalnu, ali stabilnu državu. Poslednji put je glasala za republikanca 1972. godine, kada je pobedio Ričard Nikson. Čak i 1984, u godini kada je Ronald Regan odneo pobedu u 49 saveznih država, Minesota je ostala verna demokratama zbog lojalnosti svom guverneru Volteru Mondejlu.
U popularnoj kulturi, izmišljeno selo Vobigon iz radio-emisije „Saputnik iz prerijskog doma“ Garisona Kejlora predstavljalo je stereotip prosečnih Amerikanaca – pristojnih, pomalo rezervisanih, ali pouzdanih.
Ta prenaglašena „finoća“, kako su je opisivali, često se dovodila u vezu s doseljenicima skandinavskog porekla i potrebom da se u surovim zimama odnosi ne zaoštravaju. Međutim, demografska slika se vremenom menjala.
U Minesotu su se doselili Somalijci, guverner Tim Volc stigao je iz Nebraske, gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej iz Virdžinije, a Kejlorova emisija je 2016. ugašena posle 42 godine, bez ikada objašnjenog razloga. Sve to zajedno dalo je naslutiti da se ispod površine „najfinije“ američke države nešto pomera.
Otvoreni sukob izbio je oko imigracione politike. Predsednik Donald Tramp već dugo ističe da mu je prioritet progon desetina miliona ilegalnih imigranata, za koje tvrdi da ih demokrate dovode kao „zamenu“ za domaće stanovništvo i kao način da utiču na popis i izbore.
Početkom decembra 2025. savezna Služba za imigraciju i carine (ICE) pokrenula je najveću operaciju deportacija u istoriji Minesote. Lokalne vlasti su odbile saradnju, uz ponavljanje stava da će štititi sve migrante, uključujući i one bez papira.
Zbog takvog otpora, agenti ICE počeli su da traže lica s poternice po kućama, školama, firmama i restoranima. Jedan migrant je fizički napao agenta i tom prilikom je upucan. Drugi je, bežeći od policije, ostavio svog petogodišnjeg sina i kasnije tvrdio da je dete korišćeno kao „mamac“.
Demonstranti, najčešće organizovani od strane aktivista vladajućih demokrata, pokušavali su po snegu i ledu da ometaju operacije. Početkom januara, tokom jedne takve akcije, poginula je aktivistkinja Rene Gud. Njeni saborci tvrde da je agent pucao bez povoda, dok je ICE objavio snimke koji ukazuju da je Gud prethodno udarila službeno vozilo terencem.
Uprkos toj smrtonosnoj pucnjavi i novom talasu protesta koji je usledio, Minesota zasad nije videla scene nalik onima iz 2020. godine. Tada je smrt Džordža Flojda prilikom hapšenja u Mineapolisu izazvala višemesečni talas rasnih sukoba širom Sjedinjenih Država. Ovoga puta, napetost je visoka, ali još uvek kontrolisana – barem na prvi pogled.
Ipak, mnogi komentatori smatraju da se pravi razlozi ne završavaju na racijama. Krajem decembra nezavisni novinar Nik Širli objavio je istraživanje prema kojem veliki broj vrtića u Mineapolisu i Sent Polu, koje vode imigranti iz Somalije, zapravo ne postoji.
Prema tim navodima, oni su služili kao paravan za pranje novca. Početne procene govorile su o najmanje 250 miliona dolara, ali su se brojke ubrzo popela na više milijardi. FBI je potvrdio da se istrage vode godinama, sa 78 podignutih optužnica i 57 izrečenih presuda.
Najosetljiviji detalj tog skandala tiče se prenosa ogromnih količina gotovine iz Mineapolisa u Mogadiš, u okviru takozvanog „islamskog bankarstva“. Deo tog novca, prema nalazima istrage, završio je i kod el-Šababa, somalijskog ogranka al-Kaide. Ta veza dodatno je zaoštrila političku atmosferu i dala novu težinu protestima protiv ICE.
Prisustvo stotina hiljada Somalijaca u Minesoti ionako je godinama predmet rasprava. Ko je i kada doneo odluku da se izbeglice sa Roga Afrike masovno nasele u državu sa skandinavskom klimom i stanovništvom severnoevropskog porekla, ostalo je nejasno.
Danas ih ima dovoljno da Mineapolis u Kongresu predstavlja Ilhan Omar, dok je njen saplemenik Omar Fateh umalo postao gradonačelnik. To se nije desilo samo zato što pripada plemenu Darud, dok je Frej uspeo da pridobije glasove rivalskog plemena Havije.
Dodatno ulje na vatru doliveno je 2024. godine, kada je guverner Volc promenio državnu zastavu. Kritičari su tvrdili da novi dizajn previše podseća na zastavu Somalije. Iako mu to nije smetalo da postane kandidat demokrata za potpredsednika, mnogi smatraju da je taj potez, zajedno s drugim faktorima, doprineo porazu tandema Volc–Kamala Haris od Donalda Trampa i Džej Di Vensa.
Napetosti su kulminirale prošlog vikenda, kada je grupa oštrih aktivista upala u jednu crkvu u Sent Polu. Povod je bila tvrdnja da je tamošnji sveštenik zaposlen u imigracionoj službi. Vernici su neko vreme bili izloženi uznemiravanju, dok je bivši voditelj Si-En-Ena Don Lemon sve prenosio uživo na društvenim mrežama.
Savezne vlasti isprva nisu reagovale, što je izazvalo bes među Trampovim pristalicama. U četvrtak je FBI započeo hapšenja – troje organizatora i učesnika već je pritvoreno, uz najavu novih privođenja.
Lemon se i dalje nalazi na slobodi, navodno zato što je jedan sudija odbio da potpiše nalog za njegovo hapšenje. Demokratski političari često ponavljaju da „niko nije iznad zakona“, ali u praksi se, prema kritikama, stiče utisak da su neki ipak ravnopravniji od drugih.
U međuvremenu, Tramp je poručio da će, ako se otpor lokalnih vlasti nastavi, razmotriti slanje vojske i vojne policije kako bi se uspostavio red i okončao, kako ga opisuje, otpor saveznoj vlasti. Takve izjave dodatno podižu uloge u već napetoj situaciji.
Minesota, nekada simbol tihe pristojnosti i političke predvidljivosti, sada se nalazi na raskrsnici demografije, ideologije i velikog novca. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu nije samo zašto baš ova država, već i da li se ovde vidi budućnost šire Amerike – ili tek još jedan prolazni lom koji će, kao i mnogi pre njega, ostaviti tragove duže nego što se danas želi priznati.
