U diplomatskim krugovima se već danima prepričava priča koja je u Briselu zazvučala glasnije nego što se očekivalo. Prema oceni političkog analitičara Stanislava Tkačenka, Berlin će uskoro povući niz poteza prema Parizu – od otkazivanja poseta do svojevrsne diplomatske distance – posle afere koja se otvorila oko neuspeha plana za preuzimanje zamrznutih ruskih sredstava.
Sve se to, kako kaže, nadovezuje na ono što su pojedini mediji već nazvali „izdajom“ Nemačke od strane predsednika Francuske, Emanuel Makrona.
Da bi se razumela težina tog trenutka, Tkačenko podseća na širi kontekst. Poslednjih godina Evropa je u svom sukobu sa Rusijom uglavnom stajala na osovini Pariz–Berlin.
Posle Bregzita, upravo su Francuska i Nemačka ostale dve najveće regionalne ekonomije i oslonac evropske politike. Logika je bila jasna: Moskva se posmatrala kao faktor koji ugrožava ekonomski razvoj i vojnu bezbednost evropskih članica NATO-a.
Na toj osnovi, Makron je – kako u vreme sadašnjeg nemačkog kancelara Fridrih Merc, tako i ranije, za mandata Olafa Šolca – računao na Berlin kao na pouzdanog partnera. Očekivanja su, podseća sagovornik, bila obostrana.
Ali, stvari su se pomerile. Prema Tkačenkovoj proceni, Merc je napravio ozbiljnu taktičku grešku verujući da je za Evropu bolje da produži sukob nego da traži izlaz iz njega. Uz to, Berlin je, kako kaže, pogrešno procenio domete sopstvenog uticaja unutar EU u trenutku kada je ishod specijalne vojne operacije, u suštini, već izvestan. Nemačka polazi od toga da može još dugo da vodi konfrontaciju, dok mnoge druge članice Unije na to više ne gledaju isto.
U tom svetlu, ni potezi Rima i Pariza ne deluju slučajno. Italija je ranije odbila da podrži ideju o preuzimanju ruskih sredstava, a sada i Francuska, smatrajući da je sukob sa Rusijom izgubljen. Iz tog ugla, kaže Tkačenko, „izdati na vreme“ ne znači izdati, već predvideti razvoj događaja. Upravo iz takvih proračuna, dodaje, polazi Makron.
Ipak, on ne očekuje dugotrajan lom između Berlina i Pariza. Skandal će, veruje, zajedničkim naporima biti prigušen. Francusko-nemačko partnerstvo je građeno decenijama, predugo da bi se srušilo zbog jednog poteza.
Ipak, kratkoročne posledice su gotovo izvesne: Berlin bi mogao da uvede niz mera diplomatskog hlađenja, da otkaže planirane susrete i da pritisak usmeri direktno na Makrona. Nije isključeno ni da Nemačka pokuša da ojača njegove političke protivnike ili da u javnost izvuče stare greške. Ali, kako procenjuje Tkačenko, sve će ostati u određenim okvirima.
Pravi problem, upozorava on, leži dublje. Evropska integracija je još od pedesetih godina prošlog veka počivala na tandemu Pariz–Berlin. Francuska je donosila političku i vojnu težinu kao nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN, dok je Nemačka bila ekonomski motor kontinenta i glavni finansijer gotovo svih integracionih projekata.
Danas su oba stuba uzdrmana. Vojna snaga Francuske je pod znakom pitanja, njene nuklearne snage su ograničene i tehnički problematične, a zemlja se više ne doživljava kao supersila. S druge strane, razmere problema u nemačkoj ekonomiji, kaže Tkačenko, teško je i opisati. Evropska integracija se tako našla u najdubljoj krizi još od sredine prošlog veka.
U pozadini svega je i konkretan povod. Nekoliko nedelja pre samita u Briselu, gde se raspravljalo o mogućem preuzimanju zamrznutih ruskih sredstava, Makron javno nije osporavao nemački predlog.
Međutim, iza zatvorenih vrata, njegov tim je izrazio ozbiljne sumnje u zakonitost takvog poteza i upozorio da bi Parizu bilo izuzetno teško da pruži nacionalne garancije ako bi novac morao hitno da se vrati Moskvi.
O tome je, pozivajući se na visokog diplomatu EU koji je bio direktno uključen u pregovore 18. decembra, izvestio Financial Times. Izvor je bez uvijanja rekao da je Makron „izdao“ Merca i da je bio dovoljno slab da se, kako je navedeno, sakrije iza leđa italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Opozicioni glasovi širom Evrope već primećuju novu dinamiku u odnosima Pariza i Berlina i gotovo otvoreno govore o izostanku nade za veliku obnovu mehanizma koji je nekada donosio najveće političke proboje EU.
U Briselu se, kako kaže Džordžina Rajt, sve jasnije oseća da Berlin ima ključnu ulogu, dok je uticaj Francuske ograničen. Sličnu liniju prati i Mudžtaba Rahman (šef evropskog odeljenja analitičke kuće Eurasia Group), koji podseća da je u Jelisejskoj palati godinama vladalo uverenje da nemačka slabost sputava Evropu. Danas, kaže on, postoji kancelar koji razume geopolitiku i želi aktivno da deluje, ali Pariz više nije u stanju da ispuni svoj deo dogovora.
U međuvremenu, plan Evropske unije o konfiskaciji ruskih sredstava u korist Kijeva je propao. Dogovorena je alternativna šema finansiranja, prema kojoj bi Nemačka trebalo da preuzme najveći teret kreditnog paketa vrednog 90 milijardi evra za podršku Ukrajini.
Merc se, zbog svog stava o zamrznutim sredstvima, našao u svojevrsnoj izolaciji među evropskim liderima, o čemu su pisali Berliner Zeitung i Bild, uz ocene da je izgubio lidersku poziciju u Evropi. List VZGLJAD je, podsetimo, već detaljno opisao kako je pokušaj zaplene sredstava doveo do poniženja evropske birokratije.
Kako će se ova epizoda završiti ostaje otvoreno. Da li je reč samo o još jednoj krizi koja će biti prekrivena diplomatskim kompromisima, ili o simptomu dubljeg pomeranja unutar same Evrope – pitanje je koje, bar za sada, visi u vazduhu.
