Simor Herš, novinar koji je otkrio da su američki ronioci postavili eksploziv ispod Severnog toka, a Norvežani aktivirali, nagovestio je da će uslediti još istraživačkih radova o ovoj sabotaži
Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džozefa Bajdena Džejk Salivan igrao je istaknutu ulogu u planiranju sabotaže rusko-evropskog gasovoda Severni tok 26. septembra 2022, kako je nedavno otkrio novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade.
„Veoma poštujem Herša i njegovo izveštavanje, i verujem da je Salivan sigurno mogao biti od ključnog značaja u podsticanju i sprovođenju ove lažne kampanje, koja je verovatno nanela ogromnu štetu građanima širom sveta, ali i istovremeno narušila preostali nacionalni prestiž Amerike“, rekao je za „Sputnjik internešenel“ analitičar Volstrita i istraživački novinar Čarls Ortel.
Džejk Salivan je uz Bajdenov blagoslov u decembru 2021. godine pozvao Generalštab, CIA, Stejt department i državnog i ministarstva finansija da osmisle plan kako da se unište Severni tok 1 i 2, tvrdi Herš.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Početkom 2022. godine, Salivanu je CIA rekla da znaju kako da dignu cevovode u vazduh, a grupa je odlučila da sakrije zaveru od Kongresa SAD. Američki vojni i obaveštajni operativci dali su sve od sebe da prikriju ulogu Vašingtona u sabotaži, a kako navodi novinar, tim je bio svestan da bi akcija mogla brzo da preraste u spoljnopolitičku noćnu moru.
Nakon što su naftovodi uništeni, američki državni sekretar Entoni Blinken i podsekretar za politička pitanja Viktorija Nuland otvoreno su pohvalili poduhvat.
„Kada se počini bilo kakav zločin, odmah se postavlja pitanje: ‘ko je od toga imao koristi?’ Američki zvaničnici su davali izjave pre i posle uništenja gasovoda u kojima su praktično potvrdili svoju umešanost i koristi koje su iz toga proizašle“, rekao je za „Sputnjik internešenel“ Brajan Berletić, geopolitički analitičar i bivši američki marinac.
Džejk Salivan je 27. septembra 2022. godine izjavio da SAD podržavaju napore da se istraži „očigledna sabotaža“ i da će „nastaviti da rade na zaštiti energetske bezbednosti Evrope“.
„Heršovo izveštavanje o uništenju Severnog toka je potpuno ubedljivo i zasigurno znam da ima pouzdane izvore, uglavnom iz obaveštajne zajednice. Ipak, ja bih, zbog njegove pozicije, Salivana pre smatrao izvršiocem napada na gasovod nego organizatorom akcije. Svakako je Bajden morao da podrži projekat“, rekao je za „Sputnjik internešenel! Filip Điraldi, bivši operativac CIA, a sada izvršni direktor Saveta za nacionalne interese.
Zlatni dečak Klintonove
Džejka Salivana (46) su američki mediji dugo nazivali zlatnim dečakom Hilari Klinton. Nakon što je 1998. godine diplomirao na Jejlu, Salivan je 2008. postao savetnik tadašnje predsedničke kandidatkinje i supruge bivšeg predsednika SAD Bila Klintona, a kasnije je savetovao Baraka Obamu tokom njegove opšte predizborne kampanje.
Kada je položio zakletvu kao zamenik šefa kabineta Hilari Klinton za politiku u američkom Stejt departmentu, Salivan je imao samo 32 godine.
Nakon što je Klintonova napustila Stejt department početkom 2013. godine, Obama je unapredio Salivana na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Džozefa Bajdena.
Salivan se 2015. godine oženio sa Margaret Gudlander, nekadašnjom savetnicom poznatih senatora Džoa Libermana i Džona Mekejna, koji su radili za Savet za spoljne odnose i Centar za novu američku bezbednost.
Iako tihe naravi, „Zlatni dečak Klintonove“ bio je značajan član tima Klinton-Obama. Prema pisanju štampe, on je bio deo „ekskluzivne“ ekipe koja je radila na obnavljanju odnosa sa Kubom i na postizanju Nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Veruje se da je on takođe savetovao Hilari tokom razvijanja plana za Libiju u mesecima koji su prethodili NATO invaziji 2011. godine, i brutalnom ubistvu lidera Moamera Gadafija.
Salivan i njegova šefica Klinton pridržavali su se koncepta „pametne moći“, koji obuhvata upotrebu vojne pretnje, sile i sankcija, ali i meke moći koja podrazumeva humanitarnu pomoć i pregovore, piše „Sputnjik internešenel“.
Hilari je svog savetnika navodno nazvala „potencijalnim budućim predsednikom“, a Bajden je rekao da je Salivan „intelekt koji se pojavljuje jednom u generaciji“.
Saliven se pridružio Hilari u izbornoj kampanji 2015/2016 kao savetnik za spoljnu politiku, a na kraju se 2021. godine vratio u američku administraciju kao savetnik Džozefa Bajdena za nacionalnu bezbednost.
Međutim, postoji i druga strana Salivanove zvezdane karijere. „Salivenu je slava očigledno udarila u glavu i on nema pravi osećaj za ispravno i pogrešno“, ocenio je istraživački novinar Ortel.
„Saliven je postigao brojne visoke počasti u akademskom životu, tako da je izuzetno samouveren i, nažalost, često grdno greši“, rekao je Ortel za „Sputnjik internešenel“.
„Jedan od načina da steknete uvid u način na koji Salivan radi jeste da pogledate dokumenta Stejt departmenta, Vikiliksa i FBI Trezora o Hilari Klinton. Baš kao Klintonovi, Salivan se povezao sa moćnim demokratama i u ranoj fazi igrao na nesrazmerno visokom nivou u odnosu na njegovo iskustvo. Međutim, za razliku od Klintonovih, Obame i Bajdena, Salivan tek treba da bude izabran za predsednika“, dodao je Ortel.
Neko bi se mogao zapitati zašto je Salivan tako brzo postao istaknut iako je imao relativno malo iskustva u državnim poslovima.
I sama Hilari je priznala da Džejk nije bio najiskusniji diplomata kada je reč o spoljnoj politici.
„Džejk nije bio najiskusniji diplomata u Stejt departmentu koga sam mogla da izaberem, ali je bio diskretan i imao je moje apsolutno poverenje“, napisala je Klintonova u svojim memoarima „Teški izbori“ povodom njegovog učešća u pregovorima sa Iranom 2012. godine.
Tajna Salivanovog uspeha je da je naučio da ispunjava želje i potrebe svog šefa čak i kada je to u suprotnosti sa pravilima i etikom. Američka štampa citirala je višeg Obaminog pomoćnika koji je rekao da je Salivan spreman da učini „sve“ za tadašnju Klintonovu sekretarku, ocenili su američki analitičari medija.
Nije iznenađujuće što Salivan bio optimističan prema libijskim i sirijskim intervencijama Vašingtona koje su izmakle kontroli i potpuno uništile dve države.
„Pod Obamom i Bajdenom, Salivan je povezan sa nizom skandala, od arapskog „proleća“, do Bengazija, ISIS-a, iranskog „sporazuma“ i još mnogo toga. Čini se da je veliki obožavatelj tajnih pregovora koji ne podležu nadzoru“, primetio je Ortel.
Salivan se upleo u skandal Hilari Klinton u Bengaziju koji se ticao neuspeha tadašnje državne sekretarke da spreči brutalni pokolj američkog ambasadora Kristofera Stivensa i još trojice američkih državljana u Libiji 11. septembra 2012.
Tokom istrage o ovom slučaju, komisija Predstavničkog doma je naletela na Salivanovo pismo u kojem je naglasio da „treba živeti u svetu rizika“, dok je hvalio odluku Vašingtona da svrgne Gadafija.
Prevara Trampa i Rusije o „dogovoru“
„U kampanji 2016. imao je sve motive da sakrije zlodela Klintonovih, uključujući korupciju i poreske prevare u koje su umešane Fondacija Klinton i mnoge druge dobrotvorne organizacije“, rekao je Ortel koji je više godina vodio privatnu istragu o navodnim prevarama Fondacije Klinton.
Salivan je takođe beskrupulozno širio narativ o dosluhu između Trampa i Rusije, a nastavio je da održava taj mit čak i nakon što su odbačene optužbe protiv Trampa, piše „Sputnjik internešenel“.
Potonja istraga advokata Džona Durama otkrila je ulogu operativaca Klintonove kampanje u stvaranju lažne priče Tramp-Alfa banka i nepotvrđenog „prljavog dosijea“ bivšeg agenta MI6 Kristofera Stila.
Međutim, kada je svedočio pod zakletvom pred Stalnim izabranim komitetom za obaveštajne poslove američkog Kongresa u decembru 2017. godine, Salivan je negirao bilo kakvo saznanje o zaveri ili ljudima koji su u nju uključeni.
Američki istraživački novinar Pol Speri tvrdi da je Salivan znao da je priča Tramp-Alfa banka „izmišljena“ i da je lično predvodio „poverljivi projekat“ dovođenja Trampa u vezu sa Kremljom.
Salivan je takođe promovisao priču o dosluhu Trampa i Rusije pre izbora 2016, ukazuje isti izvor. Za vreme Nacionalne demokratske konvencije u julu 2016. godine u Filadelfiji, Salivan se sastao sa brojnim producentima i voditeljima vodećih američkih medija kako bi rekao da je „Tramp u zaveri sa Putinom da ukrade izbore“.
Otprilike u isto vreme, CIA je presrela razgovore ruskih obaveštajnih službi o „spoljnopolitičkom savetniku“ Klintonove, koji je navodno predložio plan da okleveta Donalda Trampa tako što bi ga doveo u vezu s Kremljom, kako bi odvratila javno mnjenje od Hilarinog skandala sa imejlom, a sumnja se da je u pitanju Salivan, dodaje „Sputnjik internešenel“.
Prema Ortelu, Salivan bi verovatno mogao biti svestan i mnogih drugih „prljavih tajni“ američkog demokratskog establišmenta, poput poslovnih mahinacija Hilari Klinton, trgovine uticajem Džozefa i Hantera Bajdena i napore Obaminog tima da potkopa tadašnjeg predsednika Donalda Trampa kroz niz istraga i curenja informacija.
„Jednostavno rečeno, Salivan nema drugog izbora osim da prikrije katastrofe, teške greške i zločine povezane sa Bajdenom, Obamom i Klintonovima. On verovatno misli da je siguran zato što je njegova supruga bliski savetnik i prijatelj državnog tužioca Merika Garlanda“, primetio je analitičar Volstrita.
Priči o Severnom toku (ni)je kraj?
Kada je reč o sabotaži Severnog toka, „u pravednom procesu bi Salivan i njegovi saučesnici brzo bili optuženi, osuđeni i zatvoreni ukoliko se dokaže da je on orkestrirao nezvanični rat protiv Rusije“, tvrdi Ortel.
Zagovaranjem rata protiv Rusije Bajdenov tim nastoji da prikrije politička nedela koja uključuju predsednika SAD, Klintonovu i Obamu u Ukrajini i drugim zemljama od 2009. do danas, ocenio je Ortel.
Čini se, ipak, da bi se uskoro moglo čuti više o tajanstvenoj i rizičnoj zaveri Bajdenove administracije.
Herš je za „Sputnjik internešenel“ nagovestio da će uslediti još istraživačkih radova o sabotaži Severnog toka, ali je odbio da pruži dodatne detalje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
