U poslednjoj deceniji, fentanil je postao vodeći uzrok smrti mladih u SAD.
Trgovina drogom u Meksiku se takođe prilagodila prelasku sa „organskih“ varijanti na sintetičke, stvarajući novu, modernizovanu i visoko profitabilnu granu ilegalnog poslovanja sa manje radnika i nižim troškovima – ali isto toliko nasilja.
Promena je izazvala tenzije u odnosima Vašingtona sa Kinom i Meksikom. Takođe, brzo postaje prioritet američkih republikanaca uoči predsedničkih izbora 2024. godine, a kandidati iznose sve radikalnije predloge za mere protiv obe zemlje.
„Fajnenšel tajms“ je istraživao tokove fentanila u SAD i navodi da bi meksička carina, čak i da nije podvrgnuta pretnjama i korumpirana, teško mogla da otkrije male količine ulaznih hemikalija potrebnih za proizvodnju fentanila među ogromnim teretom, kažu stručnjaci. Stvar dodatno komplikuje to što mnogi sastojci mogu da se koriste u legalne svrhe, kao i sam fentanil.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Sav fentanil potreban za snabdevanje SAD tokom jedne godine težak je 5 tona i lako bi stao u jedan kamion, kažu eksperti „Rand korporacije“. Kada je reč o heroinu, cifra je 125 tona, a još više za kokain.
[adsenseyu1]
Iz luke se hemikalije odvoze u severne države Meksika i mešaju i presuju u tablete, kažu stručnjaci. Za razliku od ogromnih polja maka ili marihuane, koja zavise od pogodnih vremenskih uslova, „laboratorije“ za sintetičku drogu mogu brzo da se postave u kućama i ostanu neprimećene čak i u urbanim sredinama.
Umesto da zapošljava desetine hiljada poljoprivrednih radnika, cela industrija fentanila u Meksiku bi mogla da funkcioniše sa „kuvarima“ za koje se procenjuje da ih ima na stotine, a koji uglavnom nisu kvalifikovani hemičari.
Čini se da je rast fentanila posebno pogodio proizvodnju heroina, pri čemu je rast maka u Meksiku i dalje daleko ispod svojih vrhova, pokazuju podaci Kancelarije UN-a za drogu i kriminal.
U jednoj rudimentarnoj laboratoriji u brdima Sinaloe, dvojica tinejdžera sa rukavicama od lateksa sedela su za stolom koji je bio prepun fentanila u prahu, prethodno spremljenog u nekontrolisanim uslovima, javila je nedavno meksička „Televisa“. Punili su 21.000 kapsula nedeljno i bili su plaćeni oko 330 dolara, rekli su.
„Nije mnogo novca, ali svuda se plaća tako malo. I dosadno je“, rekao je jedan tinejdžera koji pravi drogu za kartel Sinaloa.
Odatle drogu preko kopnene granice prevoze „mazge“, koje su često Amerikanke, prema nedavnoj američkoj optužnici. Deo se prebacuje privatnim avionima. Fentanil se zatim distribuira preko sličnih američkih mreža kao i za druge droge, kažu stručnjaci.
Fentanil sada uzrokuje većinu od više od 85.000 godišnjih smrti od predoziranja opioidima u SAD i Kanadi. Dok posledice mnogih drugih droga utiču na zemlje širom sveta, smrtni slučajevi od predoziranja fentanila, koji je prvobitno razvijen 1950-ih kao lek protiv bolova, koncentrisani su u Severnoj Americi.
Iako je američka epidemija bila podstaknuta time što su lekari prepisivali opioide, fentanil se takođe sada meša u mnoge druge ilegalne lekove. Meksički narko karteli sada čak i unose druge supstance, kao što je sredstvo za smirenje životinja „ksilazin“. Evropol je izrazio zabrinutost u vezi sa svojim razvojem u Evropi, ali tamo problem tek treba da se pojavi u velikim razmerama, navodi „Fajnenšel tajms“.
Američki poslanici iz obe strane kažu da Meksiko treba da učini više da zaustavi snabdevanje fentanila, a neki čak predlažu američku vojnu intervenciju protiv kartela. Na svom junskom sastanku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom radi odmrzavanja odnosa, američki državni sekretar Entoni Blinken naglasio je potrebu za saradnjom po tom pitanju. I Meksiko i Kina, koje kažu da su preduzele „mere bez presedana“ za kontrolu fentanila i sličnih supstanci, tvrde da je potražnja za drogom u SAD pravi izvor problema.
Meksiko posebno kaže da već plaća visoku cenu. Prelazak narko-kartela na fentanil, za šta Amerikanci kažu da je počeo oko 2014. godine, podstakao je nasilje kod kuće, gde su ubistva dostigla rekordan broj od 2018. do 2020. i sada su samo neznatno opala.
Fentanil je bio izvor sukoba između dve eminentne grupe u zemlji, kartela Sinaloa i kartela nove generacije Haliska, kaže Falko Ernst, viši analitičar Meksika u Međunarodnoj kriznoj grupi.
„To je definitivno veliki pokretač nasilja u Meksiku“, rekao je Ernst. „To je ogromna gotovina za one koji joj imaju pristup.“
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
