Broj ljudi koji žive sa dijabetesom u svetu u poslednje tri godine porastao je za još 52 miliona, a zvanične procene pokazuju da se i dalje ne zna tačan obim, jer mnogi i dalje ne primećuju da im je šećer povišen mesecima, nekad i godinama.
Statistike obično navode da se dijabetes zvanično dijagnostikuje kod oko 5,5 miliona ljudi u velikim državama, ali stvarni broj je duplo veći. Ljudi jednostavno žive sa visokim šećerom i ne znaju da im se organizam polako troši iznutra. Posle 45. godine, preporuka je jednostavna: Testovi bar jednom godišnje.
U tom paketu kontrole nalaze se dobro poznati test šećera na prazan stomak i merenje Glikoziliranog hemoglobina, koji pokazuje prosečan nivo šećera u poslednja tri meseca. Kada glukoza pređe 7 mmol/L ili Glikozilirani hemoglobin skoči iznad 6,5%, već se može govoriti o dijabetesu.
Na prvi pogled deluje da nema nikakvih problema jer čovek ne oseća ništa posebno, ali upravo u tom trenutku bolest već tiho menja sliku celog tela. Lagano podiže šećer, lagano povećava masnoće, lagano remeti krvne sudove – i to traje godinama, ne primećuje se, pa se zato i javlja kasno.
Stručnjaci objašnjavaju da dijabetes ne pogađa samo jedan organ: Bukvalno svaki deo tela oseća posledice, od najtanijih sudova u stopalima do vitalnih organa. Opisuju pojavu mikroangiopatije, situacije u kojoj mali krvni sudovi gube funkciju i tkiva ostaju bez dovoljno krvi.
Tada se pojavljuje ono što mnogi već znaju pod nazivom “dijabetičko stopalo”, kada se gubi osećaj u ekstremitetima, a cirkulacija se pogoršava do te mere da je rizik mnogo veći nego kod drugih.
Uz sve to raste verovatnoća za moždane i srčane udare. I što je najnezgodnije: Bolest se ne pojavljuje naglo, nego polako, kao linija koja je dugo van fokusa dok jednog dana ne shvatiš da su se komplikacije već pojavile.
U priči o korenima problema često se pominju stanja koja se grupišu pod nazive poput metaboličkog sindroma i insulinske rezistencije. To je kao osnova jednog razgranatog drveta, a grane idu u različitim pravcima: Ka srcu, ka hormonima, ka varenju, ka nivou šećera u krvi.
Na tim granama onda stoje bolesti kao što su koronarna oboljenja, povišen pritisak, poremećaji plodnosti, povećanje masnoće u jetri, pa čak i određene vrste karcinoma.
Podaci pokazuju da 35–40% odraslog stanovništva u velikim gradovima ima masnu jetru, a deo tih ljudi vremenom razvije i cirozu ili primarni karcinom jetre. U pozadini su iste stvari: Gojaznost i metabolički poremećaji.
U najprostijem smislu, sve počinje od neuravnotežene ishrane prebogate mastima i šećerima, udružene sa premalo kretanja. Organ se punio masnoćama, uključujući i jetru, a telo je postajalo sve manje osetljivo na insulin. Tu se onda nadovezuju komplikacije koje se javljaju posle godina takvog ritma života.
U poslednje vreme pristup terapiji se značajno promenio. Ide se na to da lečenje ne bude samo snižavanje šećera, već i zaštita čitavog organizma. Među terapijama koje se danas smatraju velikim pomakom posebno se ističu inkretini, hormoni koji se prirodno luče u crevima posle obroka.
Oni pojačavaju lučenje insulina, ali i regulišu apetit. Posebno je važan hormon pod nazivom GLP-1, čija je uloga u regulaciji šećera dobro poznata. Na osnovu njega razvijeni su lekovi kao što su Ozempik, Kvinsepta i Truliciti, koji prema brojnim analizama smanjuju rizik od smrtnosti usled moždanog udara, srčanog udara i drugih komplikacija povezanih sa dijabetesom.
Lekari ističu da se sa pojavom agonista GLP-1 hormona pristup promenio iz korena: Više se ne radi samo o smanjenju šećera, već o celom paketu zaštite, uključujući smanjenje rizika od srčanih oboljenja, jetre, bubrega i značajno povećanje kvaliteta života.
Uz sve to, ovi lekovi snažno utiču na regulaciju apetita. Ljudi spontano smanjuju porcije, prvo prestaje želja za slatkim, zatim za skrobnom i slanom hranom, i prelaze na uravnoteženiju ishranu. To pokreće čitavu lavinu pozitivnih promena: Masno tkivo se smanjuje, osetljivost na insulin se povećava, a šećer se vraća u normalne okvire.
U studijama se navodi još jedan zanimljiv podatak: gubitak 8–10% početne telesne težine može da smanji masnoću u jetri i do 50%. Zbog toga lekovi koji pomažu regulaciji težine istovremeno pomažu i u smanjenju rizika za druga oboljenja.
Veliko pitanje u ovoj oblasti uvek je dostupnost savremenih terapija. Danas je omogućeno da se određene supstance dobijaju hemijskom sintezom, što znači da je kvalitet stabilan, proizvodnja brža, a količine dovoljne za sve kojima su potrebne. Za razliku od biološke sinteze, koja koristi mikroorganizme i ima ograničenja u obimu i čistoći supstance, hemijski proces nudi veći stepen bezbednosti i pouzdanosti. Time je rešeno jedno od ključnih pitanja za pacijente.
Ipak, samo lekovi nisu dovoljni. Terapija najbolje radi kada je udružena sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću. U praksi, stručnjaci preporučuju rad sa nutricionistom, kako bi ishrana bila redovna i bogata svim potrebnim hranljivim materijama. Dešava se da ljudi, kada smanje apetit zbog terapije, počnu da jedu samo jednom dnevno, što može dovesti do manjka vitamina, minerala i proteina. Zato se posebno naglašava potreba za urednim obrocima.
Kada se govori o fizičkoj aktivnosti, preporuka je jasna: 150 minuta umerenog kretanja nedeljno. U prevodu: penjanje do trećeg sprata, redovne šetnje, plivanje, nordijsko hodanje ili akva aerobik – bilo šta što održava telo u pokretu.
Ne traži se ni magičnih 10.000 koraka dnevno; često je 4.000 sasvim dovoljno. Uz to se sve više preporučuje i lagani trening snage, ali posle konsultacije sa stručnjakom.
U celom procesu terapije često učestvuju i psiholozi. Razlog je prost: Mnogi su godinama koristili hranu kao način da se izbore sa stresom, pa je potrebno naučiti potpuno drugačiji obrazac ponašanja. Kada se jednom “oduzme” utisak zadovoljstva koji daje slatka ili masna hrana, mora se naučiti kako da se to zadovoljstvo pronađe na drugim mestima.
Kada se sve ove komponente spoje – terapija, ishrana, fizička aktivnost, psihološka podrška – ljudi sa dijabetesom mogu da žive decenijama bez komplikacija, bez strogih dijeta i bez konstantnog straha od iznenadnih zdravstvenih udara.
Na kraju ostaje ona jednostavna misao: Sve postaje mnogo lakše kada se na vreme potraži savet i nauči kako da se stanje drži pod kontrolom, a danas je to potpuno moguće.
Webtribune.rs
