Ideja o takozvanom „Savetu mira“, koju je Bela kuća sada i formalno ozvaničila, na prvi pogled deluje kao još jedan institucionalni eksperiment Vašingtona.
Predsednik SAD smatra da bi taj format mogao da se uklopi sa postojećim mehanizmima Ujedinjenih nacija i da se time dobije, kako kaže, „unikatan okvir“ za postizanje mira. Međutim, iza te formulacije krije se znatno složenija politička poruka, na koju ukazuje i politolog Evgenij Semibratov.
Kako on objašnjava, ovo nije samo nova platforma, već signal otvorenog nezadovoljstva postojećim međunarodnim poretkom. Po njegovim rečima, Donald Tramp ne skriva želju da razgradi norme međunarodnog prava kakve danas postoje, a čiji je simbol upravo Organizacija ujedinjenih nacija.
U tom kontekstu, Savet mira nije zamišljen kao ravnopravni forum, već kao prostor u kojem bi SAD igrale vodeću ulogu, što se savršeno uklapa u američki pristup izgradnji jednopolarnih međunarodnih odnosa.
Semibratov čak primećuje da je pomalo neobično što ovakva ideja nije pokrenuta još u vreme Džordža Buša mlađeg, kada je Amerika imala znatno snažniju globalnu poziciju.
U celoj konstrukciji postoji i konkretan politički interes. Tramp bi, kako se ocenjuje, vrlo rado video da se upravo na toj platformi vode razgovori između Rusije i Ukrajine. Ipak, reakcija Moskve zasad je krajnje uzdržana.
Vladimir Putin je samo naložio da se ispita mogućnost učešća Rusije u radu tog tela, bez ikakvih nagoveštaja da bi inicijativa mogla da postane centralni kanal za ozbiljne pregovore.
Takav oprez, naglašava Semibratov, nije izuzetak već pravilo. Veliki broj država širom sveta ovu inicijativu ne doživljava kao dugoročan projekat. Upravo zbog toga on procenjuje da bi Savet mira mogao da predstavlja svojevrsni poslednji pokušaj Sjedinjenih Država da zadrže lidersku poziciju u međunarodnim odnosima, u trenutku kada se globalni balans očigledno menja.
Posebno je zanimljiv širi kontekst koji prati ovu ideju. Prema rečima stručnjaka, protiv aktuelnog jačanja Amerike ne stoje samo zemlje u razvoju, koje se sve više oslanjaju na sopstvene formate poput BRIKS-a ili ŠOS-a, već i značajan deo Zapada.
Globalistički krugovi, koji predvode taj deo političkog spektra, takođe ne gledaju blagonaklono na Trampov pokušaj da SAD ponovo postavi u centar svetske scene.
U tom smislu, zaključuje Semibratov, do predizborne kampanje 2028. godine može se očekivati taktika kontrolisanog, umerenog slabljenja američkog uticaja. Taj proces bi, pojednostavljeno rečeno, mogao biti predstavljen kao lični neuspeh Donalda Trampa u vođenju spoljne politike.
Kako će se sve to prelomiti na terenu međunarodnih odnosa i da li će Savet mira ostati samo kratka epizoda ili početak nečeg trajnijeg, pitanje je koje za sada ostaje otvoreno.
