Mađarski premijer Viktor Orban pozdravio je vest koja je odjeknula širom sveta – sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Budimpešti.
Na mreži X poručio je da je to „sjajna vest za miroljubive ljude sveta“, dodavši i jednostavno: „Spremni smo!“. Ubrzo potom je objavio i da je upravo završio razgovor sa Trampom, navodeći da su pripreme za mirovni samit SAD–Rusija već u toku.
Tramp je, s druge strane, potvrdio da je ranije tog dana imao „dug i konstruktivan“ telefonski razgovor sa Putinom, tokom kojeg je, kako je rekao, postignut „veliki napredak“.
Njih dvojica su se zatim dogovorila da se susretnu u glavnom gradu Mađarske. Ipak, dok se Budimpešta priprema za istorijski susret, u Moskvi logističari imaju ozbiljan problem za rešavanje.
Putinov put do Mađarske komplikovan je zbog sankcija i ograničenja vazdušnog prostora koja je Evropska unija uvela Rusiji.
Ruskim državnim avionima, uključujući predsednički Iljušin Il-96, zabranjeni su preleti iznad većine evropskih zemalja. U praksi, to znači da bi Putin morao da zaobiđe gotovo sve članice EU – paradoksalno, kako bi stigao do zemlje koja je takođe deo tog saveza.
Airlive.net piše da se zbog tih ograničenja razmatra ruta koja bi išla preko Turske i Srbije. Takav zaobilazak produžio bi put na oko 5.000 kilometara, što je skoro tri puta više od direktne linije između Moskve i Budimpešte, dugačke oko 1.500 kilometara. U vremenskom smislu, to znači najmanje tri sata dodatnog leta.
Ruski predsednički avion tehnički može da izdrži takve dužine bez problema, ali svaka dodatna etapa nosi rizike i potrebu za detaljnom koordinacijom. Pre svega sa turskom i srpskom kontrolom leta, ali i sa ekipama zaduženim za eventualne vanredne situacije.
Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da let iznad Crnog mora može predstavljati operativni izazov, s obzirom na visoku gustinu vojne aktivnosti u regionu.
Zanimljivo je da ovo ne bi bio prvi put da ruski državni avion mora da koristi neobične rute zbog zabrana preleta. Od početka 2022. ruske delegacije često biraju krivudave puteve preko Srednje Azije, Bliskog istoka ili Balkana da bi stigle do destinacija koje su ranije bile udaljene svega nekoliko sati.
Tako je, na primer, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u junu 2023. do sastanka BRIKS-a u Južnoj Africi stigao preko Irana i Severne Afrike.
Putinov eventualni dolazak u Budimpeštu tako postaje više od protokolarnog pitanja – to je simbol složene mreže političkih odnosa, ograničenja i prilika u kojima se današnja diplomatija odvija.
Mađarska se ovom prilikom ponovo pozicionira kao retka tačka dijaloga unutar Evropske unije, ali i kao zemlja koja preuzima rizik da ugosti dvojicu najuticajnijih lidera sveta.
Kako će izgledati Putinov put, još nije zvanično objavljeno. No, dok se u Budimpešti već spremaju protokoli, a međunarodni mediji prate svaki detalj, jedno je sigurno: Sam dolazak ruskog predsednika biće jednako pažljivo analiziran kao i razgovor koji će uslediti za stolom.
Webtribune.rs
