Nepredvidivo je apsolutno kako bi mogla da se završi tužba Milorada Dodika protiv Kristijan Šmita, kao i postupak Tužilaštva BiH protiv Milorada Dodika, ali jedno je sigurno – Šmit nije imenovan po pravilima i odobrenjem SB UN na mesto visokog predstavnika,“ ističe politikolog Anđelko Kozomara.
Okružno javno tužilaštvo Banja Luka primilo je 7. jula prijavu koju je podneo predsednik Republika Srpske Milorad Dodik protiv Kristijana Šmita, takozvanog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Tužilaštvo je po prijemu prijave formiralo predmet i dodelilo ga u rad postupku.
Pravo na strani Dodika i RS
U isto vreme, Tužilaštvo BiH protiv predsednika RS Milorada Dodika i službeno je otvorilo istragu zbog potpisivanja ukaza o proglašenju Zakona o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji RS i Zakona o zabrani objavljivanja odluka visokog predstavnika u BiH u Službenom glasniku RS. Odnosno, kako je navedeno, zbog rušenja Dejtona i Ustavnog suda BiH.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže da o tome ko je u pravu – Šmit ili Dodik i najveći pravni umovi imaju veliku dilemu.
„Ako gledamo po tome da Šmit nije dobio odobrenje da obavlja funkciju visokog predstavnika u BiH od SB UN kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom i Aneksom 10, onda je Dodik sto posto u pravu. Jer ako se tako posmatra ispada da je Šmit na toj funkciji po nalogu Saveta za implementaciju mira, tela koje nigde nije predviđeno Dejtonskim sporazumom,“ kaže on.
[adsenseyu1]
S druge strane, ističe Kozomara, veoma je nepredvidivo koji tok može sve ovo da uzme.
Šmit će morati da priloži dokaz
„Ako se sećate, upravo je glavni tužilac suda BiH rekao da nema krivičnog dela u tome što je neko odlučio da ne priznaje Šmitove odluke. Tako da sa te strane će biti interesantno kako će postupiti povodom ove prijave,“ dodaje Kozomara.
Kakao kaže, da situacija nije čista dokaz je i to da Ministarstvo spoljnih poslova BiH nije prosledilo pismo koje je Željka Cvijanović kao tada predsedavajuća Predsedništva BiH uputila SB UN sa pitanjem da li je Kristijan Šmit legalno izabrani visoki predstavnik ili ne.
„Činjenica da je to pismo završilo u nekoj fioci je samo pokazatelj da su i Bošnjaci svesni da Šmitov položaj nije po pravilima, ali im on odgovara, sve dok radi protiv Srba,“ ističe Kozomara.
Prema njegovim rečima, Šmit koji verovatno stoji iza svega sebi daje za pravo da insinuira prijave za nekoga koga je narod legalno izabrao na legalnim i priznatim izborima.
„Republika Srpska je sada u pravno – političkoj ofanzivi za odbranu svog statusa i za sređivanje stanja u BiH koji su godinama haotični i nanose veliku štetu ne samo RS već i celoj BiH , posebno zbog pristupnih pregovora za ulazak u EU,“ konstatuje Kozomara.
Lažno predstavljanje
Uz Dodika će Tužilaštvo BiH isleđivati i Miloša Lukića, v.d. direktora Službenog glasnika RS, koji je naložio objavljivanje pomenutih zakona u Službenom glasniku RS iako ih je pre toga tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit učinio ništavnim.
Dodik se pozvao na to da se Šmit, u nameri da se Republici Srpskoj nanese šteta, “lažno predstavlja kao službeno lice” znajući da nije imenovan u skladu s Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.
„Time je on počinio krivična dela neovlašćeno bavljenje određenim zanimanjem i lažno predstavljanje po članovima 310 i 313 Krivičnog zakonika Republike Srpske,“ naveo je Dodik.
Brankica Ristić (Sputnik)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
