Dok se Donald Tramp trudi da dokaže da je pokraden na predsedničkim izborima, Džozef Bajden se već ponaša kao novi predsednik, ne samo zbog reakcija u SAD, već i većine svetskih sila.
Ipak, njegovoj sve izvesnijoj pobedi najviše se raduju zemlje zapadnog dela Starog kontinenta i to zbog NATO-a koji će biti stub savezništva Amerike i Evrope.
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka i jedan od urednika portala „Američki-izbori.rs” kaže za Sputnjik da i pored toga što žalbeni proces nije gotov, Donald Tramp nema puno izgleda da osvoji još jedan predsednički mandat.
Iako u Ovalni kabinet Bajden ne može da uđe do sredine januara, sada su već poznati izazovi sa kojima bi se odmah suočio. Krstić smatra da bi jedan od prvih, a ne lakih, zadataka bio kompletiranje tima, upravo iz razloga što bi njegove brojne ljude morao da odobri Senat u kojem većinu čine republikanci. Ništa manji problemi, dodaje on, neće biti ni usvajanje budžeta kao i način na koji bi kontrolisao zdravstvenu situaciju.
NATO će biti omiljeni stub savezništva SAD i Evrope
Osim demokrata u Americi, Krstić kaže da je velika većina evropskih državnika priželjkivala Bajdena za prvog čoveka SAD. Trampa su, prema rečima našeg sagovornika, gledali kao predsednika koji je sve gledao iz ugla relativnih troškova i dobiti. On je biznismen koji na savezništva nije gledao kao klasični političar, strategist u međunarodnim odnosima, ocenjuje naš sagovornik.
„Bajden je sa druge strane, političar starog kova koji naročito ceni partnerstva, odnosno saveze u međunarodnim odnosima koji su dugoročni, kao što je savez zapadne Evrope sa SAD kroz NATO. Prema rečima Bena Routsa, koji je pisao govore Baraku Obami, Bajden odlično ceni i odnose sa vođama određenih država, nasuprot Trampu koji je samo gledao šta dobija, a šta gubi iz odnosa sa drugim državama. Jedini izuzetak bio je Izrael koji je bio značajan za njegov eventualni reizbor. Imajući to u vidu, kod Bajdena će Evropljani moći da se nadaju da neće biti više pritiska da povećaju svoje vojne budžete u meri koja je bila kod Trampa“, rekao je Krstić.
Određene odredbe Vašingtonskog dogovora će preživeti
Zvaničnici u Briselu nisu krili da očekuju da će dolaskom Bajdena u Belu kuću doći i do „obnavljanja” partnerstva EU i SAD između ostalog, i na pitanju procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Naš sagovornik podseća da je još u predizbornoj kampanji objavljen dokument Džozefa Bajdena o Albaniji i Kosovu u kojem je sugerisano da neće biti nikakvog odvojenog dijaloga o kosovskom problemu. Krstić je, međutim, uveren da dokument koji je već potpisan u Vašingtonu neće biti zaboravljen.
„Mislim da će neke stvari iz tog dokumenta preživeti, on neće biti nikada formalno opozvan ali postoje neke stvari koje možda neće biti toliko u fokusu američke administracije, a jedna od njih može biti i premeštanje naše ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Sa druge strane, stvari koje su nam veoma bitne, kao što je kancelarija DFC-ija će definitivno ostati, jer je ona i organizovana jednim zakonom krajem 2018. koji su podržali i demokrate i republikanci. Oni to prevashodno vide kao kontriranje ekonomskom uticaju Kine, a gasnom uticaju Rusije ne samo u Srbiji već i u Izraelu i Grčkoj“, rekao je Krstić.
Bajden oštar prema Rusiji, prema Kini popustljiviji?
Naš sagovornik od Džozefa Bajdena očekuje i nešto oštriju retoriku prema Rusiji iako se ona u ovom Trampovom periodu nije bitno promenila u odnosu na onu koju smo mogli da čujemo za vreme vladavine Baraka Obame.
„Bilo je nekih naznaka da će odnosi biti bolji pogotovo zbog održavanja samita u Helsinkiju ili zbog susreta u Hamburgu na Samitu G20 ali na kraju ništa pozitivno iz toga nismo mogli da vidimo, jer mu je i 2017. kongres ograničio manevarski prostor kada je izglasao zakon o sankcijama te nije uspeo da napravi detant koji je želeo. Bajden će nastaviti da održava tu ‘tvrdu’ liniju sa Rusijom, dok će prema Kini ublažiti i retoriku i pristup u odnosu na Donalda Trampa“, naglasio je naš sagovornik.
(Sputnik)
