Brisel se ovih dana bavi scenarijem koji do pre samo nekoliko meseci nije bio ni u fusnotama. Odgovor Evropske unije na poteze Vašingtona, vezane za Grenland, više nije teorijska vežba već konkretna računica: carine na američku robu vrednu 93 milijarde evra i aktiviranje mehanizma koji nikada ranije nije korišćen.
Tako barem proizlazi iz informacija do kojih je došao „Blumberg“, pozivajući se na diplomatske izvore koji nisu želeli da budu imenovani.
Sve je pokrenula najava Donalda Trampa da će zemljama koje su poslale vojnike na Grenland uvesti dodatne carine od 10 odsto, počev od 1. februara.
U istom paketu poruka ostavljen je i jasan rok: ukoliko se do 1. juna ne razreši pitanje američke kupovine Grenlanda, te carine bi porasle na 25 odsto. Analize „Blumberga“ pokazuju da bi posledice takvog poteza najteže osetile Nemačka, Švedska i Danska.
U Parizu je reakcija bila brza i oštra, ali bez teatralnosti. Emanuel Makron je ove najave ocenio kao neprihvatljive i zatražio pokretanje takozvanog instrumenta anti-prisile, ACI-ja, trgovinskog mehanizma osmišljenog upravo za ovakve situacije, ali do sada nikada primenjenog.
U Briselu se već neko vreme govori da je ACI zamišljen kao krajnje sredstvo, nešto što se drži u fioci za teške dane. Po svemu sudeći, fioka je sada otvorena.
Injasio Garsija Bersero, bivši visoki zvaničnik Evropske komisije i čovek koji je godinama sedeo za pregovaračkim stolom sa američkom stranom, smatra da više nema prostora za odlaganje.
On se javno založio za hitnu primenu ACI-ja i uvođenje recipročnih carina na američku robu. Njegova poruka je bila jednostavna i bez ukrašavanja: ako Evropska unija ne pokaže solidarnost sa Danskom i ostalim zemljama koje su se našle na meti američkih mera, izgubiće kredibilitet i političku težinu.
Sličan stav dolazi i iz Evropskog parlamenta. Bernd Lange, predsednik trgovinskog odbora, takođe je pozvao na aktiviranje mehanizma koji bi pokazao da Unija nije samo zajedničko tržište, već i politički akter sposoban da reaguje kada je pritisnuta.
U međuvremenu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je na društvenim mrežama poručio da je EU ujedinjena u podršci Danskoj po pitanju Grenlanda i spremna da se brani od bilo kog oblika prisile.
Dok poruke putuju javnim kanalima, iza zatvorenih vrata već se radi punom parom. Prvi sastanci održani su još u nedelju, a vanredno zasedanje lidera država članica zakazano je za sredu u Briselu.
Paralelno s tim, Evropski parlament je zaustavio ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa SAD potpisanog u julu prošle godine. Tim dogovorom EU je ukinula gotovo sve carine na uvoz američke robe, dok je zauzvrat prihvatila carinu od 15 odsto na izvoz u SAD, kao i stopu od 50 odsto na čelik, aluminijum i proizvode koji ih sadrže.
Ako Brisel krene putem kontramera, na udaru bi se, prema diplomatskim procenama, našli američki proizvođači automobila, aviona, uključujući „Boing“, kao i industrija burbona. Ipak, isti izvori naglašavaju da će Unija pre toga pokušati da iscrpi diplomatske kanale i pronađe rešenje bez daljeg zaoštravanja trgovinskih odnosa.
U Vašingtonu, poruke iz Evrope dočekane su hladno. Američki ministar finansija Skot Besent već je odbacio najave kontramera kao neozbiljne. U izjavi za En-Bi-Si rekao je da Evropa pokazuje slabost, dok Amerika demonstrira snagu, uz ocenu da će se evropski lideri na kraju predomisliti i shvatiti potrebu da ostanu pod bezbednosnim okriljem SAD.
Kako će se ovaj niz poteza završiti ostaje otvoreno. U Briselu se meri svaka reč i svaka brojka, svesni da je reč o presedanu koji može redefinisati odnose sa Vašingtonom.
Istovremeno, pitanje Grenlanda je postalo mnogo više od geografije i resursa – pretvorilo se u test političke kohezije EU i njene spremnosti da povuče liniju kada proceni da je pritisak prešao granicu. Gde je ta linija i ko će prvi stati, odgovor tek treba da se pojavi.
