Specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiven Vitkof, doputovao je u Moskvu kako bi pripremio teren za mogući samit između Donalda Trampa i Vladimira Putina, prenosi kolumnistkinja portala Pravda Ljubov Stepušova.
Prema navodima ruskih zvaničnika, razlog posete bio je iznalaženje alternativnog rešenja koje bi omogućilo izbegavanje uvođenja novih trgovinskih tarifa koje je američka administracija najavila za 8. avgust, uključujući i visoke dažbine na ruski izvoz i naftu koju kupuju ruski klijenti.
Kako je potvrdio pomoćnik ruskog predsednika, Jurij Ušakov, Moskva je prihvatila predlog Vašingtona o održavanju samita na najvišem nivou. Lokacija sastanka je već određena, ali za sada nije javno saopštena.
Ušakov je naveo da se sastanak očekuje u toku naredne nedelje, ali da je teško proceniti koliko će trajati pripreme. On je dodao i da je Vitkof pomenuo mogućnost trilateralnog sastanka između Putina, Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, ali je Moskva taj predlog ostavila bez komentara.
Prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, u predstojećim pregovorima teritorijalna pitanja bi mogla imati centralno mesto. Bloomberg, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, navodi da je Tramp već obavestio Zelenskog i lidere Evropske unije o mogućnosti pokretanja mirovnih pregovora sa Rusijom, koji bi uključivali diskusiju o razmeni teritorija.
Nekadašnji britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu, Džon Forman, u izjavi za Guardian ocenjuje da bi ruska strana mogla iskoristiti samit za predlog mira koji bi, kako smatra, bio nepovoljan za Kijev.
Sličnu procenu izneo je i bivši britanski ambasador u Ukrajini Sajmon Smit, koji za Sky News navodi da ruski predsednik „igra dugoročnu partiju“, dok Tramp „teži brzom i konkretnom rezultatu“.
S druge strane, šef diplomatije Mađarske Peter Sijarto smatra da bi eventualni dogovor između Rusije i SAD mogao biti ključ za završetak sukoba. Kako je napisao na društvenim mrežama, razgovarao je s nekoliko učesnika video-sastanka Trampa sa evropskim liderima i tom prilikom dobio potvrdu o pozitivnim tonovima u medijskim izveštajima.
Ipak, prema oceni komentatora Pravde, i dalje postoje kontradiktorni izveštaji oko toga ko je inicirao sastanak – da li američka ili ruska strana. Takođe, Kremlj je demantovao navode o dogovorenom trilateralnom sastanku sa Zelenskim.
Za sada, kako se navodi, direktni razgovor između Putina i Trampa ostaje ključni korak koji bi mogao definisati sledeće poteze. Ipak, analitičari ocenjuju da u ovom trenutku ne postoje jasni uslovi za brz završetak sukoba, već samo okvir za moguću izradu mape puta.
Kao posebno osetljivo pitanje izdvajaju se teritorijalni zahtevi, za koje se smatra da ne mogu biti rešeni bez direktnog učešća ukrajinske strane. U tekstu Pravde se spekuliše da bi ruska strana mogla ponuditi privremeni prekid neprijateljstava kao taktički potez, uz napomenu da bi takav potez mogao biti poništen ukoliko dođe do zastoja u pregovorima.
Autor ukazuje na primer pregovora između Izraela i Hamasa, koji su više puta rezultirali prekidima vatre bez dugoročnog rešenja.
Jedan od aspekata koji je takođe naglašen jeste potencijalno isključivanje Evropske unije iz direktnih pregovora, što se, prema autorima članka, tumači kao pokušaj pojednostavljenja pregovaračkog procesa.
Izvori iz Moskve sugerišu da bi ruski predsednik mogao ponuditi američkoj strani širi okvir saradnje – od obnove ugovora o strateškom naoružanju (kao što je novi START) do mogućeg novog sporazuma o raketama srednjeg dometa. Takođe se pominje i mogući zajednički projekat u oblasti svemira, s obzirom na nedavnu posetu direktora ruske svemirske agencije Roskosmos NASA-i.
U članku se podseća da je upravo saradnja u svemiru pokrenula proces popuštanja tenzija tokom Hladnog rata, kada su SAD i SSSR 1970-ih započele program „Sojuz-Apollo“. Trenutno, američka svemirska agencija se suočava sa izazovima oko budućnosti Međunarodne svemirske stanice, što dodatno otvara prostor za saradnju.
Na kraju, anketa agencije Gallup ukazuje na značajnu promenu u javnom mnjenju u Ukrajini. Dok je 2022. godine 73% ispitanika podržavalo nastavak borbi do potpunog cilja, poslednje istraživanje iznosi podatak da 69% sada smatra da bi njihova zemlja trebalo da traži rešenje kroz pregovore. Ova promena mogla bi imati uticaj na političke odluke i poziciju ukrajinskog rukovodstva u daljim razgovorima.
Webtribune.rs
