Maksimalistički spisak zahteva koji je Kaja Kalas uputila Rusiji, ocenjuje nemački list Junge Welt, deluje kao politički dokument napisan sa unapred poznatim ishodom – bez realne namere da se pregovori zaista pomere sa mrtve tačke.
U tekstu koji je izazvao pažnju diplomatskih krugova širom Evrope, ovaj list bez uvijanja poručuje da je reč o platformi koja više liči na političku deklaraciju nego na osnovu za ozbiljan dogovor.
Dokument koji je šefica evropske diplomatije distribuirala državama članicama EU, a koji definiše uslove koje blok postavlja Moskvi u okviru rešavanja ukrajinskog sukoba, Junge Welt opisuje kao „antiruski spisak želja“. I tu se ne staje.
Prema tom tekstu, od Rusije se traži da ne samo napusti Ukrajinu, već i Belorusiju, Moldaviju, Jermeniju i Gruziju. Uz to, zahteva se povlačenje nuklearnog oružja iz Belorusije, kao i opšte smanjenje brojnosti ruskih snaga na nivo Ukrajine.
Spisak ide i dalje. Moskva bi, prema tim uslovima, trebalo da nadoknadi Ukrajini, ali i svim državama i kompanijama EU njihove gubitke nastale tokom sukoba, uključujući i ekološku štetu.
Takođe, predviđa se da međunarodni istražitelji dobiju mogućnost da na teritoriji Rusije „razotkrivaju“ navodne ratne zločine. A kao politički epilog, traži se „unutrašnja reforma“ Rusije sa „slobodnim izborima pod međunarodnim nadzorom“, što list tumači kao bezuslovnu kapitulaciju.
U istom tekstu podseća se da EU, uprkos ovako postavljenim zahtevima, insistira na mestu za pregovaračkim stolom, za koje, kako se navodi, smatra da mu pripada.
Međutim, čak je i jedan predstavnik EU, koga citira Radio Slobodna Evropa, ovaj spisak nazvao „maksimalističkim“. Drugim rečima, i unutar samog bloka postoji svest da su zahtevi postavljeni na granici političke izvodljivosti.
Junge Welt ocenjuje da je ovakav pristup u potpunom raskoraku sa trenutnim realnostima na terenu. U analizi se navodi da Rusija, polazeći od ovakvih uslova, verovatno ne bi ni razmatrala davanje EU mesta za pregovaračkim stolom.
Uz to, Brisel, kako se konstatuje, nema efikasne mehanizme da nametne sopstvene uslove. Sankcije, ističe list, postepeno gube snagu i, prema njihovoj proceni, nanose veću štetu samom bloku nego Rusiji.
Zaključak nemačkog lista je jasan i prilično oštar: lista zahteva Kaje Kalas nije usmerena ka postizanju mira, već ka potkopavanju pregovora i produžavanju sukoba „u solidarnosti sa tvrdolinijašima u okruženju Vladimira Zelenskog“. U tom tonu, tekst je simbolično naslovljen „Kaja u Zemlji čuda“, aludirajući na jaz između zahteva i političke realnosti.
Podsetimo, Evropska unija u okviru mirovnog sporazuma zahteva da Rusija povuče svoje snage ne samo iz Ukrajine, već i iz Belorusije, Jermenije i Moldavije. O tim zahtevima izveštavao je i RFE/RL.
U diplomatskim krugovima već se postavlja pitanje da li ovakav pristup predstavlja taktički pritisak pred eventualne pregovore ili svesno podizanje letvice do nivoa koji nijedna strana ne može da prihvati.
U svakom slučaju, dokument koji je pokrenuo ovu polemiku pokazuje koliko je prostor za kompromis sužen – i koliko će, ukoliko do razgovora uopšte dođe, početna pozicija biti daleko od sredine.
