Crna Gora je kineskoj Exim banci otplatila prvu ratu kredita za prioritetnu deonicu auto-puta.
Zahvaljujući nedavnom hedžing aranžmanu, ostvarila je uštedu od skoro četiri miliona evra (3,91 milion evra), saopštio je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.
Kako je prenela agencija MINA, iz Ministarstva su objasnili da je danas krajnji rok za početak otplate kineskog kredita za nezavršeni deo auto-puta od Podgorice do Kolašina, a da je taj Vladin resor već platilo dospelu ratu.
Spajić je agenciji Mina-business kazao da je hedžing aranžmanom sprečen rast duga po osnovu valutne izloženosti prema dolaru i dodao da je ušteda kod kamate iznosila 3,83 miliona evra, a ostatak kod glavnice 0,08 miliona evra (79.276 evra).
„Crna Gora je u evrima uplatila 27,79 miliona po osnovu glavnice i kamata, a banke iz hedžing aranžmana državi 37,44 miliona dolara takođe po osnovu glavnice i kamata, što smo mi preusmerili kineskoj banci. Da nije urađen hedžing, tih 27,79 miliona bi iznosilo 31,71 milion evra. Takođe, samo kamata bi bila 6,9 miliona evra, a ne 3,06 miliona koliko smo platiti“, rekao je Spajić agenciji Mina-business, prenosi Pobjeda.
On je dodao da je očekivana ušteda na godišnjem nivou oko osam miliona evra, jer se plaćaju dve rate – u julu i januaru.
Pregovarački tim Ministarstva finansija i socijalnog staranja, na čelu sa Spajićem, završio je ceo proces koji obuhvata unakrsni valutni svop, što je zapravo osnovni instrument hedžiranja javnog duga od valutnog rizika. To znači da su obaveze države prema kredita Exim banci izražene u američkim dolarima konvertovane u evre. Radi se o iznosu od oko 818 miliona dolara.
„Reč je o celom iznosu ukupno povučenih sredstava iz kineskog kredita do jula ove godine“, objasnio je Spajić i dodao da se postupilo odgovorno i da će ostatak do 944 miliona USD biti obuhvaćen pre sledeće rate, u januaru naredne godine, po povlačenju svih tih sredstava.
Spajić je podsetio da je zajam iz 2014. godine za prioritetnu deonicu auto-puta od Podgorice do Kolašina ugovoren u dolarima, po kamatnoj stopi od dva odsto, a da Crna Gora dug sada isplaćuje u evrima, po prosečnoj kamatnoj stopi od 0,88 odsto.
„Hedžing aranžmanom smo obezbedili da crnogorski javni dug oslobađamo valutnog rizika koji je predstavljao omču oko vrata državi svih prethodnih godina. Sve je urađeno po Zakonu o budžetu za ovu godinu“, saopštio je Spajić.
On je kazao da su u tom aranžmanu, na kraju celog procesa do plaćanja prve rate, najprihvatljivije uslove imale dve evropske banke, iz Francuske i Nemačke, i dve iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), od ukupno sedam renomiranih banaka sa kojima se pregovaralo.
„To je ogroman uspeh za Crnu Goru sa kreditnim rejtingom B, za koji očekujemo da se poboljša u odnosu na sve urađeno u korist državnih finansija za kratko vreme. Takođe, pozitivan je signal da renomirani partneri širom sveta pomno prate i veruju u ono što zakonito i po zdravom ekonomskom principu radi nova Vlada. Poslali smo i jednu važnu poruku svima – da aktivno i odgovorno upravljamo javnim dugom“, rekao je Spajić.
On je dodao da su države regiona sa dobrim mehanizmima upravljanja javnim dugom, poput Srbije i Hrvatske, već koristile isti aranžman da bi se zaštitile od valutnog rizika.
Spajić je objasnio i da je, osim po Zakonu o budžetu i uz saglasnost Vlade, sve rađeno i po međunarodnim standardima Međunarodne asocijacije za transakcije sa svopovima i finansijskim derivatima (ISDA).
On je precizirao da je hedžing na 14 godina, a da na dve postoji mogućnost preispitivanja uslova.
„Dakle, hedžing je na 14 godina, koliko traje otplata kredita za prvu deonicu auto-puta, sa mogućnošću da na dve godine preispitamo uslove, kao i banke koje su deo aranžmana. Cilj nam je da za dve godine obezbedimo daleko stabilniju ekonomiju, mnogo bolji kreditni rejting zemlje i više opcija, između ostalog i za još nižu kamatu od 0,88 odsto“, rekao je Spajić.
On je objasnio da je važno da dug nije ostavljen da bude izložen valutnom riziku i naglim promenama kursa dolar/evro.
„Znate da su i međunarodne institucije u izveštajima upozoravale na rast troškova za auto-put zbog kursnih razlika i nepreduzimanja mera tadašnjih vlada da to spreči. Zato i ukazujem na procene da se u međuvremenu ‘bacilo’ preko 109 miliona evra za koliko nam je potpuno bespotrebno povećan dug u evrima“, kazao je Spajić.
On je na pitanje koje su banke učestvovale u hedžing aranžmanu, odgovorio da je ranije saopštio da će imena svih banaka objaviti odmah pošto se zaokruži celi proces, kao i da su se za to stekli uslovi.
„Na kraju celog ovog značajnog procesa, hedžing je urađen sa četiri od ukupno sedam banaka, globalnih lidera u pružanju zaštite od tržišnih rizika, sa kojima imamo usaglašen pravni okvir. Pregovarački tim je izabrao četiri banke koje su imale najprihvatljivije uslove za Ministarstvo finansija i Vladu. Rangirane su na osnovu kapaciteta obima/veličine izloženosti i povoljnosti kamatne stope u evrima. Radi se o evropskim bankama – Societe Generale iz Francuske i nemačkoj Deutsche Bank, kao i dve američke – Merrill Lynch International i Goldman Sachs International. Sve ove banke su bile prijavljene za hedžing aranžman i pre mog dolaska na čelo resora finansija i socijalnog staranja, a potom se intenzivno pregovaralo da dođemo do najboljih uslova. Mi smo pristupili fiskalno odgovorno ovako važnom procesu i doveli do zaključivanja ISDA sporazuma, koji su i pravni osnov za realizaciju hedžing transakcije“, rekao je Spajić.
Na pitanje da li je Goldman Sachs imao privilegovan položaj zbog toga što je Spajić nekada bio tu zaposlen, on je odgovorio da su sve banke imale jednak tretman i da nema nikakvog konflikta, niti privilegija za bilo koju od njih.
„Pregovarački tim, na čijem sam čelu, u pregovorima i izboru vodio se isključivo državnim interesom. Ja služim interesima države Crne Gore. Mogu vam reći da je najpovoljnija kamatna stopa ostvarena upravo kod Goldman Sachs-a, tako da nema mesta priči o bilo kakvoj ‘van-tržišnoj’ nagodbi“, kazao je Spajić, dodajući da gotovo pet godina nije bio u Goldman-u, pa ni pre preuzimanja ministarske funkcije.
Spajić je, govoreći o tome da li je i koliki trošak za državu predstavljao hedžing aranžman, objasnio da unakrsni svop ne podrazumeva dodatne troškove, već su oni uključeni kroz kamatu koja reflektuje cenu izloženosti banke prema Crnoj Gori.
On je saopštio da je država koristila pravno savetovanje ranije angažovane renomirane advokatske kuće White and Case za zaključivanje ISDA sporazuma i realizaciju transakcije, što je iznosilo 30 hiljada evra.
Spajić je istakao da je posebno važno to što se eliminiše izloženost valutnom riziku, jer je crnogorska ekonomija evrizovana.
„Ovo je međukorak do refinansiranja kredita za auto-put, o čemu smo nastavili pregovore sa evropskim partnerima i siguran sam da smo zbog ostvarenih hedžing uslova u još boljoj poziciji. Rasterećeniji smo sada kada je dug zaštićen od rizika nagle promjene kursa dolar/evro. Očekujemo da raste rejting države i da ćemo imati šansu za još bolje uslove“, poručio je Spajić.
On je rekao da se dobilo na vremenu i da ima mehanizama da se izađe iz hedžinga, ukoliko se promeni situacija na tržištu ili kreditni rejting države, zbog čega je i ugovoreno da se uslovi i preispituju.
Spajić je saopštio i da se iskoristio momenat pre dospjeća prve rate kod kineske Exim banke za nezavršeni auto-put, kao i pre nego što se, s obzirom na dobre prognoze oporavka američke ekonomije u odnosu na evropsku, tendencija rasta dolara potencijalno ne nastavi.
On je naveo i da je bivša vlast godinama opominjana da mora da obezbedi zaštitu od valutnog rizika za kineski kredit u dolarima iz 2014. godine i da su procedure počele odavno, ali je proces predugo trajao, što je i koštalo Crnu Goru, jer se pre moglo ići i ka refinansiranju pozajmice.
„Kina na račun duga može preuzeti veći deo obale Crne Gore“
Izvestilac Evropskog parlamenta za KiM, Viola fon Kramon, kritikovala je danas odluku EU da ne pomogne Crnoj Gori u otplati zaduženja prema Kini.
Zaduženje iznosi milijardu dolara.
Fon Kramon je pozvala EU da „dva puta razmisli“ o mogućoj „strateški lošoj odluci“ i upozorila da Kina, na račun dugova, može „preuzeti najveći deo crnogorske obale“.
„Korumpirani lideri kao što je Milo Đukanović eksploatisali su državu godinama. Sada nova vlast mora da reši finansijske dugove. EU je već jednom napravila grešku u Grčkoj i Kina je preuzela luku Pirej. Sada se to može dogoditi sa većim delom crnogorske obale“, napisala je fon Kramon na Tviteru.
Iz Evropske komisije su pre dva dana, a povodom zahteva Podgorice za pomoć Brisela u otplaćivanju kineskog zajma od milijardu dolara, poručili da „neće otplaćivati dugove Crne Gore“.
Naglašeno je da zbog ovakvih finasijskih poteza Podgorice, postoji rizk od makroekonomksog disbalansa i dužničkog odnosa Crne Gore prema Kini.
(mina,pobjeda,tanjug)
