Na prvi pogled, bol u leđima posle četrdesete i pedesete deluje gotovo uobičajeno — toliko ljudi se na njega žali da je postao neka vrsta „norme“.
Ali iza tih tegoba često stoji mnogo složenija slika. Istraživanje brazilskih i australijskih naučnika, objavljeno u Brazilskom časopisu za fizioterapiju, upozorava: bol u leđima ne dolazi uvek sam. Vrlo često prati ga čitav paket drugih zdravstvenih problema.
U naučnim krugovima to se zove multimorbidnost – stanje kada kod jedne osobe postoji više različitih bolesti istovremeno. Ispada da se različite tegobe međusobno nadovezuju, pa jedno oboljenje podstiče razvoj drugog.
Baš tako izgleda i kada je reč o hroničnim bolovima u leđima. Analiza gotovo 90 hiljada odraslih Brazilaca pokazala je da se takve tegobe ne mogu posmatrati izolovano. Svaki peti ispitanik (21,6%) žalio se na stalne bolove u leđima, što se, prema autorima, uklapa u globalni trend.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da više od polovine ljudi sa bolovima u leđima (62,1%) ima bar još jedno ozbiljno oboljenje. A posle 45. godine taj procenat naglo skače: čak tri od četiri osobe (75%) sa hroničnim bolom u leđima imaju dodatne zdravstvene probleme.
Na prvom mestu su bolesti srca i krvnih sudova, zatim artritisi i depresija. U poređenju sa ljudima bez bola u leđima, ove bolesti javljaju se češće – srčana oboljenja za 17%, artritisi za 15%, a depresija za 12%. Slede šećerna bolest, tumori i astma.
Kako sve to povezati? Kada je reč o artritisu i artrozi, veza je očigledna. Bol u leđima najčešće potiče iz samih zglobova kičme, a oni, kao i ostali zglobovi u telu, retko stradaju sami.
Često je u pitanju poliartritis, dakle zahvaćeno je više zglobova odjednom. Depresija, pak, može biti posledica neprekidnih bolova i ograničene pokretljivosti – svakodnevni život postaje težak i obeshrabrujući. A kada se u priču uključe i srčane tegobe ili karcinomi, veza deluje manje jasna, ali se ne sme ignorisati.
„Iako su potrebna dodatna istraživanja da bismo potpuno razumeli vezu između bola u leđima i drugih nezaraznih bolesti, jasno je da one često imaju zajedničke faktore rizika“, objašnjava Rafael Zambeli Pinto sa Sidnejskog tehnološkog univerziteta, jedan od vodećih autora studije.
On navodi nisku fizičku aktivnost, gojaznost, stres i loš san kao najčešće zajedničke okidače. „Kada se te stvari jave istovremeno, njihov uticaj na život čoveka višestruko se pojačava.
Recimo, odrasli koji pate i od bola u leđima i od artritisa imaju više nego dvostruko veće šanse da prijave ozbiljna ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti“, dodaje Pinto.
Drugim rečima, problem se ne sme svoditi na običnu tabletu protiv bolova. Ljudi sa hroničnim tegobama leđa nose mnogo širu zdravstvenu težinu.
Njihove fizičke sposobnosti i kvalitet života zavise od toga da li će lekari gledati dalje od samog kičmenog stuba. Kontrola postojećih bolesti i rano otkrivanje novih postaju ključna stavka u brizi o ovim pacijentima.
I zato, ono što na prvi pogled deluje kao obična boljka leđa, može da bude signal za čitav niz drugih problema. Pitanje je samo – hoće li medicina naučiti da te signale čita na vreme.
Webtribune.rs
