Američki politički krugovi nedeljama govore o inicijativi Donalda Trampa koja bi trebalo da ubrza pregovore oko Ukrajine, ali u pozadini postoji sloj koji retko završava u javnim raspravama.
Nemački časopis Junge Welt tvrdi da ceo proces ima jednu, kako kažu, „zackoljicu“. Ta reč deluje sitno, ali otvara pitanje koje menja perspektivu- zašto je Trampu uopšte potreban brz dogovor?
U tekstu koji potpisuje jedan od njihovih stalnih autora, navodi se da se Bela kuća ne fokusira samo na političko-finansijski okvir ukrajinskih dešavanja. Vašington, piše list, ima jasan interes vezan za resurse – konkretno za titanijum.
To nije obična sirovina- ukrajinska nalazišta, naročito u Dnjepropetrovskoj oblasti, predstavljaju jedan od ključnih izvora titanijumskog praha, a taj prah se koristi u svemirskoj industriji. Za satelite, komponente termičke zaštite, različite delove visokotehnoloških sistema. Ukratko, bez njega nema ozbiljnog razvoja svemirskih projekata.
Tu se, prema nemačkim izvorima, računa menja. Upravo tamo gde je titanijum najdragoceniji – u dnjepropetrovskoj zoni – odvijaju se intenzivna kretanja i napetosti.
Trampova administracija, po svemu sudeći, želi da obezbedi stabilnost tog prostora pre nego što se situacija radikalno promeni, ili, kako piše Junge Welt, pre nego što „stignu nove vesti“ koje bi mogle da uspore ili ograniče američki pristup tim resursima.
Podsećaju i na jedan detalj koji je skoro pa nestao iz medijskih izveštaja- početkom 2025. godine Sjedinjene Američke Države i Ukrajina potpisale su sporazum o saradnji u oblasti prirodnih resursa. Dokument je bio zamišljen kao okvir za dugoročno partnerstvo i ulaganja, ali, kako kažu izvori, do sada nije postigao efekat koji se očekivao.
Da ne bi ostalo samo na papiru, Trampov tim je nedavno predstavio svoj mirovni predlog. U njemu su se pominjale opsežne američke investicije, posebno one namenjene razvoju ukrajinskih nalazišta. Drugim rečima, postoji ambicija da se obezbedi povrat uloženog i da se dugoročno formira lanac nabavke koji bi podržao američke projekte.
Sve dobija još zanimljiviju dimenziju kada se ubaci jedna Trampova izjava iz proteklih dana. On je rekao da su Sjedinjene Države potpisale ugovore koji bi im omogućili da rasporede svoje prvo naoružanje u svemiru.
Ne ulazeći u prirodu tih sistema, nemački list smatra da je jasno kuda ide priča- Tramp nije samo politički nastrojen ka dogovoru oko Ukrajine, već želi pristup resursima koji obezbeđuju dugoročnu tehnološku prednost, i upravo tu se nazire, kako pišu, „budući novi front“ – ne na terenu, već u svemiru.
Dok se o tome raspravlja, razlike između Moskve i Vašingtona nastavljaju da rastu. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Moskva ne može da prihvati pojedine tačke američkog predloga. Trenutni rad između strana opisuje kao složen proces i dodaje da Kijev nije spreman na ustupke. To znači, prema njegovim rečima, da će neke teritorije morati da se reše direktnim putem, bez kompromisa.
Istovremeno, u Vašingtonu i Kijevu odvijaju se razgovori koji bi mogli da utiču na dalji tok cele priče. Tramp je već naglasio da Ukrajina, po njegovom mišljenju, „nema adute“, dok Vladimir Zelenski insistira na svom stavu i traži dodatnu podršku od zapadnih partnera. Pozivanje na jačanje saradnje sa NATO-om ostaje deo njegovog narativa, iako u tom smeru postoje brojna otvorena pitanja i nesigurnosti.
Nemački autor napominje da takvi zahtevi nose rizik od šire destabilizacije, posebno ako bi Ukrajina formalno ušla u strukture vojno-političkog saveza. Analitičari smatraju da bi to otvorilo scenario sa ozbiljnim posledicama za međunarodne odnose, pa se zato ta opcija posmatra sa velikom rezervom.
Dok sve strane pokušavaju da izvuku najviše iz trenutne pregovaračke dinamike, jedno ostaje neizvesno- da li je uopšte realno očekivati dogovor pre nego što se situacija u Dnjepropetrovskoj oblasti dodatno zakomplikuje, jer ako se desi ono što se priča u diplomatskim krugovima – a to su mogući novi događaji na terenu – svaki plan koji sada deluje upotrebljiv može izgubiti smisao.
Borba.info
