Tehnološka otkrića su ključ uspeha u ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti. Moskva je nedavno predstavila svoja dostignuća, u vojnim inovacijama koja donose novu paradigmu u modernom ratovanju.
15. marta je objavljeno da će „Avangard“, hipersonično vozilo sa interkontinentalnim dometom, biti operativno do 2019. godine, ili čak do kraja 2018. godine. Vojska je već potpisala ugovor.
[adsenseyu1]
„Avangard“ će biti instaliran na interkontinentalnoj raketi, kao što je „Sarmat ICBM“ od 200 tona. Isporučeno do željene orbite na visini od 100 km, sa Zemlje, može kliziti do svoje mete brzinom od 20 Maha (5-7 km/s), dok manevriše uz pomoć stabilizatora.
Ovo je prvo oružje masovne proizvodnje sa kliznom bojevom glavom, koja može putovati na velikoj visini, u gustim slojevima atmosfere. Ovo vozilo takođe može naglo promeniti kurs. Sistem proizvodi potpise, koji su prilično drugačiji od tradicionalnih interkontinentalnih sistema, kako bi omeli pokušaje uočavanja i angažovanja.
Upotreba kompozitnih materijala, omogućava ovom vozilu otpornost na temperature i do 2.000 stepeni Celizijusa. Može leteti unutar plazme, a takođe je i zaštićeno od laserskog zračenja. Sistem je prošao ispitivanja sa dobrim ocenama.
Oružje je savršeno pogodno za obaranje neprijateljske ključne infrastrukture, i ostavlja ga nesposobnim da uzvrati udarac. Njegova nosivost se kreće od 150 kilotona do jedne megatone.
[adsenseyu4]
Rusija, a ne SAD, je prva koja je postigla sposobnost brzog globalnog udara. To je upravo ono što ovo oružje čini posebno važnim. Ruski predsednik nije preterivao kada je opisao hipersoničnu raketu „Kinžal“.
Sada je još jedan novi sistem spreman, dodatno posramljujući one koji su sumnjali u njegovo postojanje.
Obraćanje predsednika Putina, u kom je opisao ovo novo “super oružje“, nije imalo nikakve veze sa služenjem interesima vojno-industrijskog kompleksa. Razvoj sistema pomenutih u ovom govoru je podstaknut američkim povlačenjam iz ABM sporazuma iz 1972. godine.
Taj sporazum je bio kamen temeljac za stratešku stabilnost dok se Vašington nije povukao 2002. godine, što je bio potez nakon kog je usledilo uvođenje NATO-ovih mesta za raketnu odbranu u Rumuniji i Poljskoj (ove godine). ABM sporazum nije bio jedini veliki međunarodni sporazum koji su SAD okončale.
Pregled o nuklearnom naoružanju koji je objavljen ove godine, pokušava da zakopa kontrolu naoružanja. Najavljeni plan za za kršenje predsedničke nuklearne inicijative iz 1991. godine i naoružanje pomorskih brodova sa raketama dugog dometa, nije ništa drugo nego otvorena pretnja da se uznemiri strateška ravnoteža.
Ruski predsednik nije pretio, on je samo želeo da objasni mere koje je njegova zemlja morala da učini u znak odgovora. To je prilično prirodna stvar za uraditi kada je kontrola naoružanja u krizi. Nijedan od navedenih sistema oružja ne krši novi „START“ sporazum.
Rusija nikada nije rekla da želi da se povuče iz sporazuma, o kontroli naoružanja koji je još uvek na snazi. SAD su te, a ne Rusija, koje izgleda sumnjaju u to da je novi START ili INF sporazum vredan očuvanja.
Glasovi koji žele da raskinu sproazum o posredničkim snagama postaju sve glasniji u Americi. Predstoji trnovit put, tako da je predsednik Putin preduzeo korake da zaštiti ruske građane – što je upravo ono što je on uvek obećavao da će uraditi.
Vašington snosi punu odgovornost za to što je uverio Moskvu da joj je potrebna jača odbrana. Sada Amerika zaostaje za Rusijom u vojnoj tehnologiji, što omogućava da se super oružje proizvede, i doda aktivnom arsenalu.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
