Naslovnica IZA OGLEDALA Jedno od najvećih otkrića u istoriji arheologije: Pronađeni Budini posmrtni ostaci –...

Jedno od najvećih otkrića u istoriji arheologije: Pronađeni Budini posmrtni ostaci – VIDEO

Buddha

U 1000 godina staroj pećini u Kini pronađen je zlatni kovčežić koji bi mogao da predstavlja jedno od najvećih otkrića u istoriji arheologije.

Tim arheologa pronašao je u Nanđingu 2010. godine. fragmente kostiju koji bi mogli da pripadaju Budi – putujućem učitelju, mudracu i osnivaču budizma.

[adsenseyu1]

Arheolozi su u pećini pronašli hram, ispod kojeg se nalazila kripta. U kripti je pronađen veliki kameni kovčeg koji je sadržao ‘stupu’, ukrašeni oltar namenjen meditaciji.

Reč je o intarziranom objektu visine 117 centimetara i šitine 45 centimetara, načinjenom od sandalovine, zlata i srebra, u kojem su pronađene kosti budističkih svetaca, piše portal LiveScience.

Oltar krasi natpis u kojem se navodi ime njegovog ktitora i graditelja, a nabrojana su i imena svetaca čiji su ostaci bili smešteni u kovčeg.

U oltaru je pronađen srebrni kovčeg dužine 20 centimetara, u koji je bio smešten još manji, zlatan kovčežić, nešto kraći od 8 centimetara. On je sadržao deo lobanje, za koju se pretpostavlja da pripada Budi.

Kako je kovčeg u kovčegu bio zaključan u oltaru, a oltar zaključan u kameni kovčeg u krpiti pod hramom, naučnci ističu da je pronađeni sadržaj imao izuzetan značaj za monahe jer su uložili naročit trud u to da relikvije budu sačuvane.

[adsenseyu4]

Natpis priča priču o tome na koji način je kost Budine lobanje dospela u zlatni kovčežić.

POGLEDAJTE VIDEO:

Prema predanju muškarca zvanog Deming, Budino telo kremirano je na reci Hiranavati, a posmrtne ostatke tadašnji kralj podelio je na hiljade delova, od kojih je 19 odneseno u Kinu. Jedan od tih 19 delova upravo bi trebalo da bude parče lobanje koja je pronađena u kovčežiću.

Relikvije su u prošlosti zbog ratnih sukoba premeštane nekoliko puta, sve dok car Čenčong u 11. veku nije sagradio hram u kojem su provele narednih 1000 godina.

Kosti su po otkrivanju premeštene u lokalni hram Ćisja, gde se nalaze i danas.

Istraživanje je objavljeno u magazinu Kineske kulturne relikvije.

(B92)[adsenseyu5][adsenseyu5]