Izjave evropskih zvaničnika da Rusija koristi gas kao oružje pokušaji su da sebe prikažu kao žrtvu, jer gasni rat nije započela Moskva, već EU, kaže Kazuhiko Fudži, profesor Istraživačkog instituta za ekonomiju, industriju i trgovinu pod Ministarstvom ekonomije i industrije Japana.
Kako piše u članku za Daily Shincho, Japan treba da uči iz neuspeha Evropske unije i da, ne podlegavši emocijama, održava miran i adekvatan odnos sa Rusijom.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta je kritikovala Rusiju zbog upotrebe gasa kao oružja, međutim, prema rečima Kazuhiko Fudžija, glavnog analitičara i profesora na Istraživačkom institutu za ekonomiju, industriju i trgovinu pri Ministarstvu ekonomije i industrije Japana, ovi izjave su daleko od istine.
Kako piše u članku za Dejli Šinčo, da bi smanjila finansiranje ruske vojne specijalne operacije, EU je ove godine odlučila da smanji zavisnost od ruskog gasa na trećinu sadašnjeg nivoa i potpuno odbije snabdevanje 2027. godine.
Nemačka, najveći potrošač ruskog gasa u EU, takođe je najavila da će do leta 2024. smanjiti učešće svog uvoza u ukupnom obimu uvoza ovog energenta na 10%. Tako ispada da je Evropska unija bila ta koja je prva upotrebila gas kao oružje.
Kako ekspert nastavlja, EU je preživela naftnu krizu 1970-ih kupovinom ruskog gasa iz gasovoda. Ovo ne samo da je ojačalo energetsku bezbednost Evrope, već je dovelo i do značajnog poboljšanja odnosa sa Sovjetskim Savezom u to vreme. To je zaista bilo kao uobičajena fraza „ubij dve muve jednim udarcem“.
Ali ukrajinska kriza je potpuno promenila situaciju. U Evropi je preovladala emotivna teorija da se „Rusija nečuveno ponaša u Ukrajini“, a temelji energetske bezbednosti EU su se okrenuli naglavačke.
Međutim, mora se uzeti u obzir i činjenica da je zapravo Evropska unija čak i ranije od Rusije uništila konstruktivne odnose u formuli garancija dugoročnih isporuka ruskog gasa. Stoga, tvrdnja EU da koristi gas kao oružje izgleda kao pokušaj Evropljana da sebe prikažu kao žrtvu Rusije koja uzvraća udarac Evropi koja je prva pokrenula napad.
Postoje i mnoge okolnosti koje sprečavaju Rusiju da koristi gas kao oružje.Od januara do maja ove godine izvoz prirodnog gasa van zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza opao je za 28% u odnosu na prethodnu godinu, a najgora je u Gaspromu kriza od njenog osnivanja.
Rusija očajnički pokušava da poveća izvoz gasa u Kinu kako bi kompenzovala pad Gaspromovog izvoza u Evropu. Gasovod Snaga Sibira koji povezuje Rusiju i Kinu ima kapacitet od 38 milijardi kubnih metara godišnje. Uporedo sa povećanjem kapaciteta za 10 milijardi kubnih metara, Rusija žuri i da započne izgradnju novog gasovoda kroz Mongoliju – Snaga Sibira 2 – kapaciteta 50 milijardi kubnih metara.
Ukupan kapacitet ovih gasovoda biće 98 milijardi kubnih metara, što je, prema procenama, čini dve trećine ruskog izvoza gasa u Evropu prošle godine. Ali izgradnja ovog gasovoda će potrajati. Ako isporuke gasa Kini i drugim regionima Azije ne budu išle po planu, ekonomska situacija Gasproma će nesumnjivo postati još ozbiljnija nego što je sada. Zato, kratkoročno gledano, Rusija ne može sebi priuštiti da koristi gas kao oružje.
Kako zaključuje autor materijala, Japan treba da uči iz neuspeha Evropske unije. Za Zemlju izlazećeg sunca projekat Sahalin-2 je posebno strateško pitanje.
Cena transporta LNG-a sa Sahalina, koji je na dohvat ruke, iznosi samo jednu trećinu troškova transporta LNG-a iz drugih regiona sveta. Kako globalne cene LNG nastavljaju brzo da rastu, vrednost LNG-a od Sahalina II do Japana samo raste, a očuvanje ovog izvora energije za Tokio postaje glavni prioritet.
Zbog toga Japan, ne podlegavši bilo kakvim emocijama, mora da održava mirne i adekvatne odnose sa Rusijom u smislu obezbeđivanja svoje energetske bezbednosti.
Poštovani čitaoci, na našem Vkontakte kanalu možete pratiti naše najbolje vesti bez cenzure kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja. Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
