Izraelska odbrana suočava se sa tehnologijom koja menja dosadašnju računicu. Tokom subotnjeg lansiranja iz Jemena, Huti su prvi put testirali balističku raketu koja u završnoj fazi leta izbacuje manje podglave.
Umesto jedne bojeve glave, na nebu se odjednom pojavi čitav roj projektila. Prema preliminarnim nalazima istrage, svi su pogodili teritoriju Izraela.
Navodi se da se radi o kasetnim bombama koje se u trenutku rasprše na širokom prostoru. Ključna stvar je brzina – sama balistička raketa daje toliku početnu energiju da se manji projektili kreću ogromnom brzinom, što njihovo presretanje čini daleko složenijim.
Za Izrael to znači da umesto jedne rakete-presretača po cilju sada mora da ispaljuje više njih, što višestruko povećava troškove odbrane.
Ovakva tehnologija nije viđena prvi put. Tokom dvanaestodnevnog rata Izraela i Irana već se pojavio jedan model projektila sposoban da nosi manje kasetne bombe.
Zbog toga se u izraelskim analitičkim krugovima sve glasnije govori da nova raketa Huta zapravo potiče iz iranskog arsenala. Sama sličnost u konstrukciji dovoljno je da izazove sumnju.
Huti do ovih rešenja nisu došli sami. Već godinama ih snabdevaju Iran i Severna Koreja – od balističkih i krstarećih raketa pa sve do potrošnih delova. Zbog toga jemenska grupa danas barata oružjem i tehnologijom koje su pre samo deceniju delovale nedostižno.
Ipak, ovde nije reč samo o tehničkom izazovu. Svaka nova generacija raketa pomera granicu, tera Izrael da razvija skuplje i složenije sisteme odbrane.
Pitanje je koliko dugo ovakav tempo može da se izdrži i da li se ulazi u trku iscrpljivanja u kojoj cena presretanja raste mnogo brže od cene samih raketa.
Jedno je sigurno – ako se potvrdi da je u pitanju iranska tehnologija, scenario na Bliskom istoku ulazi u novu fazu. A to znači da ono što se danas čini kao izolovan incident može sutra postati deo šireg obrasca koji menja ravnotežu u regionu.
