Kineski rafinerijski kompleksi povećavaju kupovinu sirove nafte iz Evrope kao reakciju na nove sankcije SAD prema isporukama ruske nafte.
Prema podacima Bloomberg-a, kineski kupci su nakon petomesečne pauze u nabavci vrste nafte Caspian CPC, koja se obično prodaje u Mediteranu, kupili oko tri miliona barela ove sirovine. Ovaj potez ukazuje na prilagođavanje Kine sankcijama koje pogađaju energetski sektor.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pored toga, trgovci pregovaraju o transportu tri supertankera sa ukupno šest miliona barela nafte marke Forties iz Severnog mora ka Aziji, planiranih za isporuku krajem januara i početkom marta.
Ovo predstavlja značajan pomak u globalnim trgovinskim tokovima nafte i odražava kako zemlje poput Kine i Indije prilagođavaju svoje strategije nabavke usled promenjenih tržišnih uslova.
Uticaj sankcija na rusku naftu
Indija i Kina, najveći kupci ruske nafte, suočavaju se s izazovima u nabavci usled nedavnih sankcija koje su nametnule zapadne zemlje. Ove zemlje su morale da odbiju nekoliko tankera sa ruskom naftom koji su se našli pod sankcijama, što ih je primoralo da traže alternativne izvore sirovina.
Glavni fokus preusmeren je na naftu sa Bliskog istoka, ali rastuće cene na ovom tržištu podstakle su Indiju i Kinu da istražuju dodatne opcije, uključujući nabavke iz Evrope, Zapadne Afrike i Severne Amerike.
Indijske rafinerije su takođe povećale svoje nabavke nafte iz Atlantskog basena i sa Bliskog istoka. Od početka godine, kompanija Indian Oil je na spot tenderima kupila ukupno 10 miliona barela sirove nafte, uključujući sorte iz Abu Dabija, Zapadne Afrike i SAD.
Ovaj trend pokazuje kako se indijski naftni sektor dinamično prilagođava promenljivim tržišnim uslovima.
Rast izvoza ruske nafte u Kinu
Uprkos izazovima, Kina je tokom 2024. godine povećala uvoz ruske nafte za 1,3% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 108,47 miliona tona, prema podacima Glavne carinske uprave Kine.
Po vrednosti, uvoz ruske nafte je porastao za 2,8%, dostigavši ukupno 62,42 milijarde dolara. Ovi podaci potvrđuju vodeću poziciju Rusije kao ključnog dobavljača nafte za kinesko tržište.
Rusija je tokom 2024. godine preuzela prvo mesto među izvoznicima nafte u Kinu, prestigavši Saudijsku Arabiju, čiji je izvoz pao za 8,5%, na ukupno 78,63 miliona tona.
Na trećem mestu našla se Malezija sa izvozom od 70,32 miliona tona. Ove promene u redosledu najvećih dobavljača reflektuju ne samo uticaj sankcija već i sposobnost Rusije da se prilagodi tržišnim zahtevima kroz fleksibilnu cenovnu politiku i transportne aranžmane.
Perspektive i izazovi za budući rast
Iako analitičari i dalje optimistično gledaju na potencijal ruske nafte na kineskom tržištu, očekuje se da značajnijeg rasta neće biti.
Glavni razlog za to nije samo povezan sa sankcijama već i sa usporavanjem kineske ekonomije. Potražnja za naftom raste sporije nego što se očekivalo, dok se u Kini postepeno razvija trend smanjenja potrošnje benzina i dizel goriva.
Ovaj trend je posebno izražen u sektoru transporta, gde tečni prirodni gas (LNG) postaje dominantno gorivo za komercijalni transport, dok električna vozila preuzimaju primat u segmentu putničkog prevoza.
Osim toga, kineska politika diverzifikacije izvora energije i fokus na održivi razvoj dodatno ograničavaju potražnju za fosilnim gorivima.
U tom kontekstu, iako Rusija zadržava ključnu ulogu kao snabdevač Kine, teško je očekivati značajnije povećanje izvoza u bliskoj budućnosti.
Globalne posledice promene tokova nafte
Prilagođavanje Kine i Indije sankcijama na rusku naftu ima dalekosežne posledice za globalno tržište. Preusmeravanje nabavki prema Evropi i Bliskom istoku destabilizuje tradicionalne tokove trgovine naftom i povećava pritisak na cene.
Istovremeno, ovo stvara dodatne logističke izazove za izvoznike, koji se moraju prilagoditi zahtevima udaljenih tržišta.
Sve ove promene ukazuju na transformaciju globalnog energetskog sektora u kojem geopolitičke tenzije i sankcije oblikuju ne samo trgovinske tokove već i dugoročne energetske strategije ključnih potrošača poput Kine i Indije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se