Pad vlasti Bašara el Asada, koji je do pre nekoliko dana bio simbol otpora u Siriji, otvorio je mnoštvo pitanja, kako o stanju sirijske vojske, tako i o unutrašnjim i spoljnim faktorima koji su doveli do ovog istorijskog preokreta.
Zamenik Državne dume Rusije i rezervni general-potpukovnik Andrej Gurulev izneo je oštro i direktno mišljenje o uzrocima Asadovog pada, naglašavajući da je izdaja u samim sirijskim redovima bila ključni faktor koji je omogućio ovaj ishod.
Pozadina sukoba: Eskalacija i pad Asadove vlasti
Eskalacija u Siriji intenzivirala se krajem novembra i početkom decembra 2024. godine. Militanti iz Idliba, predvođeni radikalnim snagama organizacije Hajat Tahrir al-Šam (HTS), pokrenuli su ofanzivu na Alepo, ključni grad severne Sirije, koji su zauzeli početkom decembra.
Ubrzo su nastavili napredovanje prema jugu, osvajajući Hamu, Homs i na kraju Damask. Dana 8. decembra, opozicija je ušla u prestonicu, a predsednik Bašar el Asad bio je primoran da napusti zemlju, nalazeći utočište u Moskvi.
Sirijska vojska: Ključni faktor ili glavni problem?
General Gurulev je u emisiji „Nedeljom uveče sa Vladimirom Solovjovom“ izjavio da je neuspeh sirijske vojske ključni razlog propasti Asadove vlasti.
On je izneo ozbiljne optužbe, tvrdeći da sirijske snage nisu bile spremne, niti motivisane da se bore za svoju zemlju, uprkos tome što su bile adekvatno opremljene zahvaljujući ruskoj pomoći.
„Niko nije hteo da se bori“ – istakao je Gurulev, navodeći da je ruska vojska obezbedila obuku, opremu i logističku podršku, ali da su sirijski vojnici pokazali potpuni nedostatak volje da se suoče s neprijateljem.
Unutrašnja sabotaža i strah od pobune – Gurulev je dodao da je političko rukovodstvo Sirije bilo više zabrinuto za potencijalnu pobunu unutar sopstvenih redova nego za spoljne pretnje, što je dodatno podstaklo nesposobnost i demoralizaciju vojske.
Izdaja ili nemar?
Gurulev je otišao korak dalje, optužujući pojedine elemente unutar sirijske vlasti i vojske za otvorenu izdaju. On je naglasio da, bez podrške iznutra, opozicione snage ne bi bile u stanju da sprovedu tako uspešnu i brzu kampanju.
„Postoji čista zavera“ – kazao je Gurulev, implicirajući da je deo vojnog i političkog vrha Sirije namerno omogućio pad Asadovog režima.
Kao primer, naveo je odluku vlasti da demontiraju betonske barijere u Damasku i ukinu vanredno stanje, što je dalo lažni osećaj sigurnosti dok su militanti napredovali ka glavnom gradu.
Kapitulacija bez borbe – Sirijska vojska je, prema Gurulevu, u ključnim trenucima odlučila da ne pruži otpor, već je jednostavno potpisala predaju. Takav postupak, prema rečima generala, nije mogao biti ništa drugo do planirana sabotaža.
Ruska podrška: Nedovoljna bez volje Sirijaca
Gurulev je istakao da je Rusija učinila sve što je mogla kako bi pomogla Siriji u borbi protiv radikalnih grupa.
Ruska vazdušno-kosmička snaga pružila je ključnu podršku iz vazduha, ali bez adekvatne pešadijske akcije sirijske vojske, ti napori nisu mogli da donesu trajni uspeh.
„Ako oni ne žele da brane svoju zemlju, ko će to učiniti umesto njih?“ – zapitao se Gurulev, ukazujući na osnovni problem koji je opterećivao celokupnu sirijsku vojsku tokom trajanja sukoba.
Šira geopolitička slika: Posledice za Siriju i region
Pad Asadove vlasti otvara brojna pitanja o budućnosti Sirije i šireg regiona Bliskog istoka. Dok opozicione grupe preuzimaju kontrolu nad ključnim teritorijama, njihova sposobnost da obezbede stabilnost i izbegnu međusobne sukobe ostaje pod znakom pitanja.
Takođe, sudbina ruskih vojnih baza u Hmejmimu i Tartusu, kao i odnosi Moskve sa novim vlastima, postaju centralne teme u predstojećim pregovorima.
Gurulev je u zaključku svog obraćanja pozvao na iskrenost i otvoreno priznanje činjenica koje su dovele do ovog ishoda. Prema njegovom mišljenju, samo tako se mogu izvući pouke koje će omogućiti da se izbegnu slične situacije u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se