Deluje kao trenutak sa TV šou programa, ali 5. jun 2025. mogao bi se pokazati kao prekretnica u američkoj politici. Donald Tramp, koji nije uspeo da izdrži ni pola godine drugog mandata bez unutrašnjih potresa, ušao je u otvoreni sukob s Ilonom Maskom — i to pred očima cele planete.
Sukob koji je počeo kao razmena komentara na društvenim mrežama, prerastao je u jasan signal: deo konzervativnih elita već traži novog vođu, nekog ko bi možda imao više snage i odlučnosti da se nosi s liberalnim strujama koje dominiraju američkim institucijama.
Tenzija je kulminirala u direktnom obračunu na društvenim mrežama, gde su razmenjeni komentari i uvrede koji su zapanjili čak i najotvorenije posmatrače američke političke scene.
Mask je išao toliko daleko da je aludirao na Trampovu psihološku stabilnost i čak dotakao senke prošlosti vezane za poznati skandal s Epštajnom. Tramp je, s druge strane, odgovorio na svoj prepoznatljiv način, bez previše diplomatskih rukavica.
Naizgled je reč o ličnom sukobu, ali kako piše Cargrad, u pozadini se odvija mnogo veća igra. Liberali slave, mediji poput The New York Timesa i The Washington Posta likuju — ovakav razvoj odnosa vide kao logičan ishod među „dvema narcisoidnim ličnostima koje su pokušale deliti tron“.
Nije dugo trebalo da se pojave teorije zavere: neki sugerišu da je sukob Mask–Tramp samo predstava za javnost, tempirana da utiče na tržište, zbuni političke protivnike, ili podigne cene određenih akcija. Međutim, granice koje su pređene u ovoj raspravi – posebno Maskovi napadi – čine takvu hipotezu teško odbranjivom.
Već iste večeri obe strane pokušale su da „spuste loptu“ – Tramp je izjavio da je sve u redu, a Mask je povukao pretnje o napuštanju NATO svemirskih programa i govorio o potrebi saradnje „za dobrobit nacije“. Ipak, šteta je već bila načinjena, a efekti se i dalje osećaju.
I dok liberalni mediji koriste svaki trenutak da podsete Maska na „greh“ flertovanja s republikanskim redovima, konzervativni krugovi, posebno MAGA-baza, sve otvorenije izražavaju razočaranje Trampom.
Kako navodi američki politikolog Dmitrij Drobnicki, problem nije novac ili poslovni interesi – problem je Trampova „neodlučnost“ u borbi s političkim protivnicima.
U tom kontekstu, deo konzervativne Amerike već je počeo da razmatra ko bi mogao biti „sledeći Tramp“. Kandidata nema mnogo. Najčešće se pominju dva imena: sam Ilon Mask i trenutni potpredsednik SAD Džej Di Vens.
Mask, koji je donedavno važio za Trampovog saveznika, sada pokušava da se pozicionira kao verodostojniji naslednik doktrine MAGA, tvrdeći da bi on uspeo tamo gde je Tramp „popustio“. U jeku sukoba, Mask je otvoreno podržao ideju da Trampu bude izglasan opoziv, a da predsedničku funkciju preuzme Vens.
Ipak, Vens se zasad distancira. U izjavi na društvenim mrežama istakao je svoju lojalnost Trampu, naglasivši da niko nije učinio više za konzervativni pokret od aktuelnog predsednika. Uprkos tome, mnogi ga i dalje vide kao prirodnog naslednika – ima samo 40 godina, govori jezikom tradicionalnih birača i deluje ideološki konzistentnije od Trampa.
Problem? Nedostatak iskustva i činjenica da još uvek nije potpuno prihvaćen ni od stare garde republikanske stranke, ni od nove MAGA-struje.
Uprkos sukobu, Mask ne ostaje bez aduta. Njegova finansijska podrška pomogla je mnogim republikancima da dođu na funkcije 2024. godine. Ima jaku bazu među mladima, čak i među onima koji ne dele njegovo političko opredeljenje.
Neki od manje uticajnih, ali lojalnih republikanskih predstavnika već najavljuju neutralan stav ili čak simpatije prema Masku, što je važno za sve ono što dolazi.
Mask je u jednom trenutku čak pokrenuo anketu na društvenim mrežama o osnivanju treće političke stranke, ne krijući aluzije na sebe kao njenog lidera. Istoričari se podsećaju primera Rossa Pera, koji je devedesetih uspeo da osvoji ozbiljan broj glasova, ali bez stvarnog uticaja na sistem.
Politički analitičar Jurij Svetov podseća da stranka ne nastaje samo od novca – potrebne su ideje, ljudi, infrastruktura. A kada Mask pokaže da nije pouzdan saveznik, malo je verovatno da će okupiti kvalitetne kadrove.
Mnogi greše misleći da je ovaj sukob početak. Istina je da se radi o srednjem, možda ključnom, trenutku dugotrajnog procesa. Konzervativne elite shvataju da Tramp, iako i dalje popularan, možda nema snage da završi ono što je započeo. Ne kao simbol pobune protiv sistema – tu je bio uspešan. Već kao neko ko će taj sistem suštinski promeniti.
Lista potencijalnih naslednika je kratka. Ilon Mask – bogat, harizmatičan, ali politički kontroverzan. Džej Di Vens – mlad, elokventan, ali neiskusan.
U pozadini se pominje još jedno ime – Markus Rubio, državni sekretar, nekadašnji Trampov kritičar. Njegova kandidatura mogla bi označiti povratak na „klasične vrednosti“ republikanskog establišmenta.
Ipak, kako konstatuje Konstantin Malofejev, nema suštinske razlike između sadašnje administracije i prethodne. Radi se samo o drugom licu istog sistema, koji s manje ideologije i više profita nastavlja da gura politiku koja nije mnogo drugačija od liberalne.
U tom kontekstu, za sve one koji posmatraju Ameriku spolja, ova trvenja znače samo jedno: promena ambalaže, ne i sadržaja. A možda, baš u ovom trenutku haosa u Vašingtonu, otvara se prostor za one koji žele da se bore za sopstvenu budućnost. Bez iluzija o tome da će neko sa Zapada doneti rešenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
