Da li želite da doživite stotu? Obratite pažnju na savete koji nam dolaze od Italijana, jer ljudi na Sardiniji imaju pravila dugovečnosti
Sardinija je jedna od pet svetskih „plavih zona“, mesta širom sveta gde je zabeleženo da ljudi žive preko 100 godina.
Koja je tajna dugovečnosti ovih ljudi otkrijte u nastavku teksta:
1. Za ishranu koriste samo ono što dolazi sa njihovog podneblja
Meso se koristi štedljivo, a veliki deo hrane na Sardiniji se uzgaja lokalno i uglavnom ne sadrži pesticide, hormone, boje ili šećere.
Šta jedu ljudi na Sardiniji?
Povrće, zeleno povrće, salate i supe od pasulja sa komoračem, fava pasuljem, leblebijom i paradajzom.
Proizvodi od kozjeg i ovčijeg mleka, koji imaju antiinflamatorna svojstva i za koje je utvrđeno da snižavaju loš holesterol.
Sardinijsko crno vino iz planinskih regiona, koje ima veći nivo polifenola od većine drugih vina. Polifenoli su antioksidansi koji mogu pomoći u zaštiti od bolesti poput dijabetesa i srčanih bolesti.
Njihov prepoznatljiv somun, napravljen od punog zrna sa visokim sadržajem proteina i malo glutena, koji je glavni sastojak italijanskih testenina.
Čaj od čička, za koji se smatra da čisti jetru, pije se svakodnevno.
2. Oni uzgajaju svoju hranu
Sardinci vole da traže divlje špargle, divlje zelenilo, bobičasto voće i pečurke.
U bašti uvek imaju: zelenu salatu, paradajz, bosiljak, peršun i tikvice.
3. Oni jedu manje
Sardinci vole da kuvaju. Oni uživaju u seckanju luka, paradajza i paprika dok pripremaju sos za špagete.
Postepeno možete da steknete naviku da kuvate kod kuće. Ako radite sa punim radnim vremenom, uzmite vikende da kuvate u serijama ili pripremate obroke koji će trajati dva ili tri dana tokom nedelje.
Umesto da na kuvanje gledate kao na posao, opustite se i prihvatite proces. Pozovite svoju porodicu da vam pomogne oko čišćenja i pripreme ili pozovite prijatelja da podeli zabavu uz čašu sardinskog vina.
4. Kreću se više
Sardinci ostaju aktivni ceo dan, posebno u poslovima oko kuće. Čuvaju svoje ovce, muzu koze, gaje baštu, kuvaju, čiste i kreću se.
Iako najverovatnije nećete čuvati ovce ili tražiti pečurke, ipak možete pronaći načine da ostanete aktivni tokom celog dana.
Ako sedite ispred računara ceo dan, podesite tajmer na telefonu ili pametnom satu u intervalima od 30 do 45 minuta kako biste zapamtili da ustanete i protegnete se ili da prošetate u vreme ručka.
Izvor: Vanja Milenković, Stil
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
