Mehanizam nametanja zakona i „predlaganja“ mera, koje koristi visoki predstavnik u BiH služi tome da pokaže kako neka od strana nema izbora i mora da prihvati nametnutu odluku.
Međutim, sudija Milan Blagojević je svojom istorijskom presudom pokazao da izbor postoji – da institucije RS ne primenjuju nametnuta rešenja.
Ovako stručnjak za međunarodne odnose iz Banjaluke, Željko Budimir, komentariše odluku sudije Okružnog suda iz tog grada Milana Blagojevića, koji je odbio da primeni Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom BiH, koji je nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko. To je prva odluka jednog suda u BiH takve vrste i slobodno se može smatrati za istorijsku.
Istorijska presuda u Banjaluci protiv nametnute odluke „Presuda sudije Blagojevića pokazuje na koji način možete da ne primenjujete zakone koji su nametnuti.
Ranije smo imali da se nametnuta rešenja visokih predstavnika ne objavljuju u Službenim glasniku, što pokazuje da ne postoji ni obaveza izvršenja, odnosno primene tih zakona.
Tako da mehanizam odgovora na to postoji čak i ako od strane međunarodnog faktora u narednom periodu dođu veći pritisci“, naglašava Budimir.
Da će do novih pritisaka doći pokazuje i sam Incko, koji je ponovio pretnje institucijama RS ukoliko Narodna skupština ne oduzme odlikovanja koje je pre pet godina dodelila nekadašnjim liderima RS, Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku, Biljani Plavšić i Nikoli Koljeviću.
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara Incka posmatra kao preteču onoga što će doći, snažnog pritiska koji Zapad priprema na Republiku Srpsku, iako je, kako kaže, presuda banjalučkog suda jak vetar u leđa onima koji se zalažu za doslovno poštovanje Dejtonskog sporazuma.
„Biće ovo veoma teška godina i teška budućnost za RS, jer sve ono što je kreirano na Zapadu treba da počne odavde, od Inckovih izmišljenih pretnji u vezi ordenja. Znamo da su ovi ljudi odlikovani pre pet godina. Zašto je pet godina ćutao i sada se setio? Setio se jer su mu nalogodavci iz Brisela i Vašingtona rekli da krene u akciju protiv RS, zato što RS ne pristaje da uđe u NATO i ne pristaje da se odrekne svojih najvećih prijatelja, Rusa i Kineza.
Pretnje Valentina Incka samo su početak velike akcije protiv RS protiv njenih institucija i protiv nadležnosti koje RS ima“, smatra on.
Hoće li se visoki predstavnik usuditi da primeni ovlašćenja
Incko ništa ne može da uradi bez snažnije podrške zapadnih zemalja; zbog toga se i trudi da, svojim nastupima u međunarodnim organizacijama privuče pažnju zapadnih država koje su zainteresovane za ustavne promene u BiH, da ih uvuče u unutrašnju politiku više nego do sada i da one počnu da, pravnim i političkim nasiljem, menjaju stvari u BiH, smatra Budimir.
Međutim, RS nije više ona država iz „zlatnog doba“ visokih predstavnika, kada je prihvatala sve nametnute odluke.
„Ono što je jasno je da politički predstavnici vlasti u RS neće pristati na tu vrstu ucena i pritisaka od strane OHR-a – neće primenjivati mere ukoliko one nisu u skladu sa ustavom i zakonom RS i ne odgovaraju političkoj volji naroda koga predstavljaju“, kaže naš sagovornik i dodaje da su građani RS na izborima, kao i na referendumu o danu RS pokazali da ne pristaju na nametnuta rešenja.
Zbog toga, smatra Budimir, visoki predstavnik se neće usuditi da koristi Bonska ovlašćenja koja mu daju pravo da smenjuje političke funkcionere u BiH.
Sudija Milan Blagojeviće je svoju odluku o odbijanju primene zakona obrazložio je time da nijedna od odredaba Aneksa 10 niti bilo koja druga odredba Dejtonskog mirovnog sporazuma visokom predstavniku ne daje pravo da preuzme zakonodavnu vlast u Bosni i Hercegovini, tj. da nameće bilo koji zakon ili drugi pravni propis.
Prema Blagojevićevom mišljenju, savet za primenu mira u BiH nema pravo da visokom predstavniku dodeljuje ovlašćenja koja mu omogućavaju nametanje zakona.
Sa druge strane, Valentin Incko je još jednom zapretio sankcijama funkcionerima Narodne skupštine RS ukoliko ona ne donese odluku o dodeli odlikovanja bivšim liderima RS, a ponovio je i da „u fioci“ ima spreman nacrt zakona o zabrani negiranja genocida i da je kraj aprila poslednji rok da NSRS usvoji ove odluke.
