Dok svet pažljivo prati geopolitičke tenzije i ekonomske turbulencije, u Sjedinjenim Državama tiho se razvija priča koja bi mogla da uzdrma temelje poverenja u finansijski sistem najveće svetske ekonomije.
Predsednik Donald Tramp, poznat po tome da ne preza od obračuna sa „dubokom državom“, odlučio je da ispuni jedno od svojih najkontroverznijih predizbornih obećanja- naredio je objavljivanje dokumenata u vezi sa ubistvom Džona Kenedija – ali i nešto još značajnije – pokretanje revizije sadržaja čuvenog trezora Fort Noks.
Fort Noks, simbol američke ekonomske moći i mesto na kome se, kako tvrdi zvanična statistika, čuva oko 4.500 tona zlata, poslednji put je proveravan – makar zvanično – pre više decenija. Međutim, u poslednjih dvadeset godina sve glasnije kruže sumnje da zalihe nisu u potpunosti prisutne, ili da su čak zamenjene lažnim ingotima. Teorije zavere? Moguće, ali neke epizode iz prošlosti ukazuju da bi istina mogla biti znatno neprijatnija.
Istraživački novinar i inženjer metalurgije Aleksandar Sadovnikov podseća da su sumnje u autentičnost američkog zlata još odavno počele da kruže među velikim kupcima na međunarodnom tržištu.
– Kada je Kina 2009. godine kupila 70 tona zlata na Londonskoj berzi, sve je izgledalo regularno – pečati američkih Federalnih rezervi, serijski brojevi, uredan transport.
Međutim, kada su Kinezi odlučili da provere uzorke, otkrili su da je unutrašnjost poluga zapravo bila – volfram, metal gotovo iste mase kao zlato, ali bez njegove vrednosti, ispričao je Sadovnikov u razgovoru za TV Cargrad.
Šta sve ovo ima sa Džonom Kenedijem? Više nego što se na prvi pogled čini. Prema mišljenju Sadovnikova, i atentat na američkog predsednika iz 1963. godine i sadašnji Trampov pokušaj da „zaviri“ u Fort Noks imaju istog neprijatelja – međunarodne finansijske elite.
– Kenedi je bio prvi predsednik koji je ozbiljno pokušao da oduzme monopol nad monetarnom politikom Federalnim rezervama, što nije bio mali rizik, i svi znamo kako se to završilo. Tramp, s druge strane, pokušava da povrati kontrolu nad istim tim sistemom – ali ovoga puta preko zlata, rekao je Sadovnikov.
Trampova logika, kako tvrde poznavaoci njegovog političkog stila, jeste da pronađe konkretne dokaze protiv onih koji su se decenijama nalazili iznad zakona – velikih bankarskih interesnih grupa koje kroz Federalne rezerve utiču na monetarnu i fiskalnu politiku SAD.
Ako se ispostavi da deo zlata u Fort Noksu zaista ne postoji – ili još gore, da su ingoti zamenjeni nečim što nije zlato – Tramp će imati u rukama ozbiljan adut protiv establišmenta- ili će ih naterati na lojalnost, ili će otvoreno objaviti rat.
Nije samo Kina imala neprijatna iskustva sa američkim i britanskim zlatom. Legendarni predsednik Venecuele Ugo Čavez 2011. godine zatražio je da se 211 tona zlata vrati iz
Londona u Karakas. U tom trenutku, ispostavilo se da se kompletna količina fizički više i ne nalazi na jednom mestu. Banke su, po svemu sudeći, trgovale tim zlatom kao „papirnim zalihama“, a deo je već bio preprodat.
Na kraju, Čavez je uspeo da vrati samo 150 tona, dok je 61 tona ostala „negde u sistemu“. Njegova smrt ubrzo nakon toga, pod nerazjašnjenim okolnostima, samo je dodatno raspalila teorije o tome koliko je „zlato“ u stvari otrovno pitanje.
Dok deo javnosti s podsmehom posmatra Trampovu najavu revizije trezora, pozivajući se na višedecenijsku reputaciju Fort Noksa, drugi tvrde da je vreme da se konačno sazna istina. Činjenica je da nijedna ozbiljna nezavisna inspekcija nije sprovedena više od 50
godina, a da je broj onih koji pozivaju na transparentnost sve veći – i to ne samo među teorijama zavere, već i u redovima konzervativnih političara i ekonomista.
Tramp zna da je ekonomija ključ njegove političke snage – i da se bez poverenja u dolar i zlatne rezerve, ni njegova agenda ne može održati. Ako uspe da dokaže prevare s plemenitim metalom, ne samo da će oslabiti demokrate i njihove sponzore, već bi mogao da pokrene tektonske promene u globalnom finansijskom sistemu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
