Ispod masivnog ledenog pokrivača Grenlanda, tamo gde se decenijama zamišljala čvrsta, pouzdana stena, naučnici su pronašli nešto sasvim drugo.
Nešto mekše, nestabilnije i, dugoročno gledano, mnogo problematičnije. Najnovija istraživanja pokazuju da grenlandski glečeri ne leže na kamenom temelju, već na sloju peska i ilovače koji na pojedinim mestima prelazi debljinu od 300 metara. Ta činjenica, na prvi pogled geološka sitnica, ima posledice koje sežu daleko izvan naučnih krugova.
U studiji objavljenoj u žurnalu „Geologija“, istraživački tim sa Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu, predvođen Janom Jangom, došao je do ovih zaključaka analizirajući podatke sa 373 seizmološke stanice širom Grenlanda.
Prikupljani su signali zemljotresa tokom poslednjih dvadeset godina, a zatim upoređivani sa kompjuterskim modelima koji pretpostavljaju da se ispod leda nalazi isključivo stena. Razlike u vibracijama bile su dovoljne da ukažu na nešto sasvim drugo: sedimentni sloj koji varira od svega pet metara do dubina većih od 300.
Na terenu, posledice takve podloge već su vidljive. Sitna zemlja i pesak, kako navode naučnici, doprineli su topljenju i odvajanju pojedinih ledenih bregova. Problem nastaje u trenutku kada se otopljena voda sa površine probije do tog sloja.
U tom slučaju, sediment može dodatno da oslabi, da se ponaša poput klizišta i ubrza kretanje leda ka okeanu. Drugim rečima, proces koji su dosadašnji klimatski modeli smatrali sporim, mogao bi da dobije neočekivani tempo.
„Ako istopljena voda stigne do ovog sloja, sediment bi mogao dodatno da oslabi, ubrza tok leda i njegovo otapanje u okean. Ovo znači da su klimatske promene veća pretnja za Grenland nego što trenutni modeli pretpostavljaju“, upozorio je Jang, ostavljajući malo prostora za optimizam u pogledu stabilnosti najvećeg ledenog pokrivača na severnoj hemisferi.
I dok se sama studija primarno bavi mogućim kolapsom grenlandskih glečera i uticajem takvog scenarija na globalnu klimu, širi kontekst ne može da se ignoriše.
Posebno u svetlu ranijih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u više navrata govorio o nameri da Grenland, na ovaj ili onaj način, veže za Sjedinjene Američke Države. Kao glavni razlozi pominjani su bezbednosni interesi, ali su se između redova, a ponekad i sasvim otvoreno, pojavljivale i priče o prirodnim bogatstvima.
Procene govore da se ispod grenlandskih glečera nalaze značajne rezerve nafte, ali i zlata, grafita, bakra, gvožđa i drugih retkih metala. Upravo tu, kažu pojedini stručnjaci, nova saznanja o sedimentnoj podlozi menjaju računicu.
Naftne i gasne bušotine se u pravilu oslanjaju na stabilnu, stenovitu osnovu. Pesak i ilovača, s druge strane, imaju nezgodnu naviku da zapuše bušilice, povećaju tehničke rizike i produže rokove, što na kraju neminovno podiže cenu svakog istraživanja.
Drugim rečima, ono što se decenijama smatralo prednošću Grenlanda – skrivena bogatstva ispod leda – sada dolazi u paket-aranžmanu sa geološkim problemima koje nije lako rešiti.
Klimatski pritisci, nestabilan temelj i tehničke prepreke zajedno čine sliku daleko složenijom nego što to zvuči u političkim izjavama. A Grenland, zaglavljen između leda, peska i velikih interesa, ostaje mesto na kojem naučna otkrića sve češće diktiraju granice ambicija. Šta će od toga na kraju prevagnuti, pitanje je koje zasad ostaje otvoreno.
