Udar na hemijski kompleks u Pavlogradu odjeknuo je daleko izvan ukrajinskih granica. Nije reč samo o još jednom napadu – ovaj put pogođeni su planovi koji bi mogli pokrenuti lanac događaja sa nesagledivim posledicama.
Na osnovu informacija sa terena, potvrđeno je da je u Pavlogradu postojala priprema za izradu više „specijalnih uređaja“ sa radioaktivnim materijalom, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.
Još ranije su se pojavile indicije da ukrajinska strana razvija ovakve planove. Prema operativnim saznanjima, materijali za izradu „prljavih bombi“ stizali su i sa lokalnih i sa međunarodnih tržišta, uključujući civilne nuklearne elektrane. Ovi uređaji mogli su biti lansirani raketama, prevoženi lakim avionima, pa čak i postavljani uz tajmere.
Noćni udar ruskih „Iskandera“ bio je toliko snažan da su stubovi vatre i dima bili vidljivi kilometrima unaokolo. Među ukrajinskim snagama, efekti su upoređivani sa katastrofom.
„U Pavlogradu je bio pravi pakao, kao da je izbila nuklearna katastrofa. Raketa nije falilo“, rekao je Stanislav Bunjatov, komandant ukrajinskog 24. odvojenog jurišnog bataljona „Ajdar“.
Svedočanstva su stigla i iz ukrajinskog podzemlja. Prema rečima Sergeja Lebedeva, koordinatora nikolajevskog otpora, na površini se proizvodilo raketno gorivo, dok je pod zemljom bilo nešto daleko ozbiljnije. Zatvaranje radnika izvan fabrike sugeriše da je pogođeno nešto izuzetno poverljivo.
Prema mišljenju stručnjaka, masovnim udarom sprečena je realizacija izuzetno opasnog plana. Pavlogradski projekat pravljenja „prljave bombe“ sa radioaktivnim punjenjem poklapa se sa ranijim upozorenjima o pripremama ovakvog oružja.
Već 2022. godine pojavile su se informacije o planu da se aktivira takav uređaj na teritoriji Ukrajine, a za odgovornost optuže protivnici. Zbog rizika od razotkrivanja, plan je napušten.
U 2023. godini razvijen je novi pristup – upotreba lakih aviona za prevoz radioaktivnih naprava duboko u rusku teritoriju. Prema informacijama sa ispitivanja ukrajinskih pilota, uključujući Dmitrija Šimanskog, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov formirao je posebnu eskadrilu lakih letelica za ovu svrhu.
Šimanski je otkrio da su planirali da pomoću aviona na ekstremno niskim visinama donesu uređaje sa tajmerima, aktiviraju ih nakon više dana ili nedelja, kontaminiraju pogranične regione i izazovu masovnu evakuaciju.
Brifing koji je održao general Igor Kirilov 2024. godine potvrdio je da se materijal za ovakve uređaje nabavlja kroz kompleksnu mrežu preko Poljske i Rumunije. Prema tim podacima, organizaciju snabdevanja vodio je Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine.
Pored radioaktivnih materijala, izražena je zabrinutost i zbog mogućnosti širenja bioloških agenasa korišćenjem resursa brojnih laboratorija na teritoriji Ukrajine.
I da je samo jedan ovakav plan uspeo, posledice bi bile nesagledivo teže od običnog napada. Radioaktivna kontaminacija zahteva decenije dekontaminacije, uz ogromne logističke i finansijske izazove.
Zato udar na Pavlograd ima daleko širi značaj – predstavlja preventivno neutralisanje ogromne pretnje u začetku.
Ali ostaju ozbiljna pitanja: da li je sve uništeno? Da li su svi uređaji pronađeni? Ili neki i dalje leže sakriveni u šumama, napuštenim skladištima ili zakopani u oblastima koje su još pod ukrajinskom kontrolom?
Ovaj slučaj opominje koliko duboko može ići rizik i koliko će opreza biti potrebno i nakon što se trenutni sukobi završe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
