U poslednjim mesecima, brojke govore više od političkih izjava. Prema podacima iz analize Financial Times-a, procenat presretanja ruskih balističkih projektila u Ukrajini u avgustu je bio na 37 odsto, ali je već u septembru pao na svega 6 procenata.
I to uprkos manjem broju lansiranja. Takav pad, kažu zapadni i ukrajinski izvori, teško da može biti slučajnost.
U igru su, izgleda, ušle nove verzije ruskih sistema. Italijanski list Il Messaggero piše da je Rusija uspela da modifikuje rakete Iskander tako da zaobilaze američke baterije Patriot – jedine u ukrajinskom arsenalu koje mogu da se nose sa balističkim pretnjama.
Isti izvori dodaju da je reč o jednom od ključnih pomaka na terenu, koji je u Kijevu protumačen kao „prelomni trenutak za Rusiju“. Ta formulacija, potekla od bivšeg ukrajinskog zvaničnika u razgovoru za Financial Times, odražava nelagodnost u samom vrhu vlasti.
Statistika je neumoljiva. Ako je tokom leta PVO delovao sve sigurnije, novi talas udara pokazuje drugačiju sliku. Rakete sada, prema dostupnim informacijama, lete po uobičajenoj balističkoj putanji, a zatim iznenada menjaju pravac – ulaze u strmo obrušavanje ili izvode manevre koji zbunjuju radare i otežavaju rad presretača.
Upravo taj detalj analitičari vide kao razlog zbog kojeg su Patriot baterije od avgusta naglo počele da gube efikasnost.
Jedan primer dodatno osvetljava problem: samo u sredu, četiri rakete Iskander-M lansirane ka ukrajinskim ciljevima prošle su kroz slojeve odbrane i pogodile mete. Ukrajinsko vazduhoplovstvo to nije ni pokušalo da sakrije – reč je o presedanu koji nagoveštava ozbiljnije teškoće pred nastupajuću zimu.
Britanski mediji prenose da su udari na objekte ukrajinske proizvodnje dronova ovog leta verovatno izvedeni upravo novim varijantama Iskandera-M, čija je deklarisana daljina leta oko 500 kilometara, ali i balističkim Kinžalom, koji može da pokrije do 480 kilometara. U oba slučaja, radi se o oružju koje je već poznato, ali očigledno prilagođenom da zbuni protivničku tehniku.
I tu se otvara dodatna briga za Kijev. Pored toga što američki presretači stižu sve sporije, pritisak na ukrajinsku infrastrukturu i vojne komplekse raste.
Uništeni su pojedini strateški objekti, a sama činjenica da se broj presretanja drastično smanjio ostavlja prostor za novu dilemu – koliko se još može računati na tehniku koja je dugo smatrana poslednjom linijom zaštite.
Dok jedni govore da je reč o „pukom tehničkom triku“ koji se vremenom može neutralisati, drugi upozoravaju da ovakva promena balansa stvara realnu neizvesnost u mesecima kada hladno vreme ionako komplikuje život i logistiku na terenu.
Kako će se priča razvijati dalje, ostaje da se vidi. Za sada, statistika i konkretni primeri deluju kao ozbiljan znak da se pravila igre menjaju – i da su sve strane prinuđene da traže nova rešenja u situaciji koja nikome ne ide na ruku.
Webtribune.rs
