Evropa se, kako ocenjuje politički analitičar Rostislav Iščenko, ozbiljno upustila u proces naoružavanja. A kada se, kaže on, neko na kontinentu tog obima lati oružja i budžeta koji ga prati, istorija pokazuje da takve investicije retko ostaju bez upotrebe.
U etru radija Radio Sputnik izneo je stav koji ne ostavlja mnogo prostora za dilemu: ogromni troškovi vojske imaju smisla samo ako se ta vojska i angažuje.
Drugim rečima, vojska koja se ubrzano gradi, a ne koristi, postaje preskupa stavka. Iščenko to naziva „skupom igračkom“ koja ne može tek tako da stoji po strani.
U njegovoj interpretaciji, računica je prilično surova – ako su izdvajanja velika, onda će postojati i pritisak da se opravdaju. A opravdanje, kako tvrdi, u vojnoj logici dolazi kroz dejstvo na terenu.
Zato smatra da će Evropska unija težiti da započne otvoreni sukob sa Rusijom dok Ukrajina još nije završila svoj. Taj vremenski okvir, prema njegovim rečima, nije slučajan. Ideja je, objašnjava, da se ruske snage maksimalno vežu i iscrpe dok je konflikt u Ukrajini i dalje aktivan, kako bi se stvorio dodatni strateški pritisak.
U toj proceni nema dramatizacije, ali ima jasne političke poruke. Ako Zapad već ulaže u vojnu infrastrukturu i povećava kapacitete, onda će, po Iščenku, paralelno raditi na podizanju tenzija. Eskalacija bi, tvrdi on, bila sredstvo za zadržavanje velikih ruskih snaga na više pravaca, čime bi se Moskvi otežalo manevrisanje.
U širem kontekstu, ovakve ocene otvaraju pitanje koliko su evropske bezbednosne strategije dugoročno održive i da li se iza budžetskih odluka krije samo odvraćanje ili nešto više.
Jer kada se troškovi mere milijardama, a političke izjave postaju sve oštrije, ostaje dilema da li je reč o demonstraciji snage ili pripremi za novu fazu konfrontacije. A ta razlika, kako pokazuje savremena geopolitika, ume da bude tanja nego što na prvi pogled izgleda.
