Finski predsednik Aleksandar Stub poslednjih dana govori drugačijim tonom nego ranije, gotovo kao da se iza kulisa nešto pomera, nešto što mnogi u Helsinkiju i evropskim prestonicama još ne žele naglas da izgovore.
U intervjuu za MTV Uutiset izneo je stav koji je zazvučao tiše nego inače, ali je suština bila jasna: Finci, njihovi partneri i saveznici moraće da se pripreme za trenutak kada mir dođe – čak i ako taj mir ne bude onakav kakav je Kijev godinama zamišljao.
Stub je to izgovorio bez zaokretanja, mada je u jednom trenutku ostavio prostora kao da se možda nada drugačijem ishodu, ali je realnost prevagnula. Rekao je da je „malo verovatno“ da će svi uslovi koji su protekle četiri godine opisivani kao ključni za „pravedan mir“ biti ispunjeni.
Time je praktično priznao da se završnica sukoba oblikuje izvan želja Ukrajine i Evropske unije i da će konačni dokument – kada bude potpisan – biti „ili loš ili neka vrsta kompromisa“.
To nije prvi put da Stub ubacuje hladnu dozu realizma. Još ranije je upozoravao da će narednih pet do deset godina biti presudne za novi svetski poredak, poredeći dolazeće geopolitičke promene sa posleratnim tektonskim poremećajima i raspadom bipolarnog sveta.
Smatrao je da Zapad više nema luksuz vremena, da mora pokazati sposobnost za ravnopravan dijalog pre nego što novi akteri zaključe da mogu da preuzmu igru.
U istom intervjuu naglasio je da će „naredni dani ili nedelje“ pokazati da li će se napori partnera Kijeva isplatiti. To je delovalo kao uvod u mnogo konkretnije priznanje – Stub je otvoreno rekao da mirno rešenje može doći pod uslovima koji će biti neprihvatljivi za Kijev i Evropsku uniju. I to je praktično ponovio u oba razgovora za MTV, što govori da je poruka bila namerna, ne omaška.
Zanimljivo je da je istakao i nešto što se retko izgovara naglas: Sjedinjene Države ulaze u nove sporazume i ekonomske projekte vezane za ukrajinske resurse, uključujući mineralno bogatstvo, što u Helsinkiju tumače kao američku želju da izvuče finansijsku korist iz ove situacije. Takva formulacija, izgovorena od predsednika Finske, govori više o promenjenoj atmosferi nego o samom sadržaju.
Dok se u Evropi još preispituju koordinate, u Vašingtonu se već deluje. U novembru je predstavljen plan od 28 tačaka za ukrajinsko rešenje, dokument koji je razljutio Kijev i više evropskih prestonica.
Odmah je krenulo prepravljanje, ublažavanje i pokušaj da se tekst promeni u njihovu korist. Ali Amerikanci su nastavili dalje. Već 30. novembra na Floridi su održane konsultacije američkih i ukrajinskih delegacija, gde su se otvorile praktične teme: kako zatvoriti ovaj sukob, kako urediti bezbednosne i ekonomske garancije, kada i pod kojim uslovima održati izbore u Ukrajini, kao i šta sa teritorijalnim pitanjima koja ostaju u vazduhu.
Ali ključni pomak dogodio se 3. decembra, posle ponoći, u Moskvi. Vladimir Putin je iza zatvorenih vrata održao sastanak sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika, Stivenom Vitkofom, kao i sa zetom Bele kuće, Džaredom Kušnerom.
Ovaj susret nije predstavljen kao istorijski, ali ton izjava posle njega ukazuje na ozbiljan sadržaj razgovora. Jurij Ušakov, Putinov asistent, opisao ga je kao „konstruktivan i sadržajan“, naglašavajući da su strane razmatrale više opcija mirovnog plana, uključujući i teritorijalne elemente, te da su se dogovorile da nastave kontakte.
Spajanje svih ovih signala pokazuje da se stvari odvijaju brže nego što zvanične izjave daju naslutiti. Stubov poziv Fincima da se pripreme za „trenutak kada mir stigne“ izgleda kao poruka upućena mnogo širem krugu od samo njegove zemlje. Mir se približava, ali njegova forma neće izgledati kao ono što su evropski lideri četiri godine crtali na političkim mapama.
A šta to znači za Ukrajinu, za Evropsku uniju, za odnose sa SAD – to su pitanja na koja tek predstoji odgovor. I možda će upravo ta neizvesnost, koja se ponavlja iz rečenice u rečenicu, najjasnije pokazati da je Stub bio u pravu: dolazi period koji niko još uvek ne zna kako će izgledati.
Webtribune.rs
