Brazilski politički analitičar Lukas Lejroz u svojoj analizi osvetlio je ozbiljne posledice koje su sankcije protiv Rusije imale na Nemačku i šire na Evropsku uniju.
Zapadne države, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, uvele su sankcije sa ciljem da ekonomski oslabe Rusiju, odseku je od globalnih tržišta i smanje njene izvore prihoda.
Očekivanja su bila da će Rusija trpeti ozbiljne gubitke zbog ograničenja pristupa energentima i trgovini, čime bi Zapad ostvario politički pritisak na Moskvu.
Međutim, prema Lejrozu, rezultati ovog plana su bili suprotni od onoga što je Zapad predvideo. Ruska ekonomija se pokazala otpornom, prilagodivši se novonastalim okolnostima, dok su upravo države Evropske unije, a posebno Nemačka, počele da trpe ozbiljne posledice.
Prema izveštaju InfoBrics, Lejroz ističe da su sankcije zapravo postale bumerang za Evropu, dok je Rusija uspela da se stabilizuje i preusmeri svoje trgovinske tokove prema Aziji, Africi i drugim regijama koje nisu deo zapadnog sankcijskog režima.
Jedan od glavnih problema sa kojim se Nemačka suočava jeste njen gubitak pristupa jeftinim ruskim energentima, na kojima je dugo zasnivala svoj industrijski razvoj i ekonomski rast.
Prekid energetskog partnerstva sa Moskvom izazvao je drastične probleme u nemačkoj industriji, posebno u energetski intenzivnim sektorima poput hemijske industrije, automobilske proizvodnje i mašinstva.
Bez tih resursa, troškovi proizvodnje u Nemačkoj su naglo porasli, što je dovelo do smanjenja konkurentnosti nemačkih proizvoda na globalnom tržištu.
Lejroz posebno naglašava da su ekonomski problemi Nemačke dodatno pogoršani društvenim izazovima, uključujući rastuću inflaciju i socijalne nemire.
Evropska unija, a posebno Nemačka kao njen ekonomski motor, suočava se sa ozbiljnim rizikom od recesije koja bi mogla potrajati do kraja 2025. godine.
Zapadni analitičari već predviđaju da se Nemačka nalazi u fazi ekonomskog pada iz koje će se teško izvući u kratkom roku, čak i ako se preduzmu mere za stabilizaciju.
Jedan od ključnih problema, prema Lejrozu, jeste to što se Nemačka nije ponašala suvereno u vođenju svoje ekonomske politike.
Umesto da zauzme pragmatičan stav poput Mađarske, koja je zadržala političku lojalnost Zapadu, ali je istovremeno uspela da izbegne većinu sankcija i nastavi trgovinu sa Rusijom, Nemačka je sledila liniju Vašingtona bez mnogo kalkulacija.
Ovaj potez doveo je do situacije u kojoj Nemačka uništava sopstvenu ekonomiju, čineći ozbiljne ustupke svojim ekonomskim interesima u ime pokušaja da izoluje Rusiju.
Lejroz dalje ističe da je Nemačka mogla birati drugačiji put. Mogla je da balansira između svojih obaveza prema NATO saveznicima i sopstvenih nacionalnih interesa.
Na primer, Mađarska, pod vođstvom Viktora Orbana, zauzela je pragmatičan pristup i nastavila saradnju sa Rusijom u energetskom sektoru, održavajući stabilnost svoje ekonomije i energetske sigurnosti, dok je istovremeno izbegavala otvorene sukobe sa Zapadom.
Analitičar takođe ukazuje na to da jedini pravi pobednik ovakve politike nije Evropa, već Sjedinjene Američke Države. On smatra da je Vašington, podstičući Nemačku na samobojkot kroz sankcije protiv Rusije, uspeo da oslabi najmoćniju ekonomiju Evrope, koja je imala potencijal da postane lider u političkom i ekonomskom suverenitetu unutar Evropske unije.
Ova situacija, prema Lejrozu, koristi SAD, jer slabi njene konkurente na globalnoj sceni i omogućava američkim kompanijama da uđu na evropska tržišta sa energentima i robama po višim cenama, dok evropska industrija stagnira.
Nemačka je, prema analitičaru, u ovoj situaciji postala talac politike koju su formirale zapadne sile, prvenstveno SAD, bez dovoljnog uvažavanja sopstvenih nacionalnih interesa.
Odluka da se slepo prate antiruske sankcije rezultirala je pogoršanjem ekonomske situacije, a budućnost izgleda neizvesno, sa rastućim rizikom od bankrota mnogih nemačkih preduzeća, posebno malih i srednjih preduzeća koja nisu u stanju da se izbore sa naglim porastom cena energije.
U zaključku, Lukas Lejroz upozorava da bi sve ove posledice mogle biti izbegnute da je Nemačka donela suverenije i promišljenije odluke u pogledu sankcija i odnosa sa Rusijom.
Umesto toga, Nemačka je svesno ušla u ekonomski pad u pokušaju da se pridruži zapadnim naporima da izoluju Rusiju, što se pokazalo kao strategija koja je naštetila njenoj sopstvenoj budućnosti.
Ova analiza otkriva širu sliku o tome kako globalna politika i sankcije imaju nepredvidive posledice koje ponekad više štete onima koji ih nameću nego njihovim metama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
