Evropska centralna banka (ECB) ponovo se suočava s rastućom inflacijom u evrozoni, što izaziva brojne dileme i rasprave o ispravnosti njenih monetarnih politika.
Dok blistava božićna jelka ispred Evro tornja u Frankfurtu simbolično daje tračak nade, stvarnost evropske ekonomije ostavlja malo razloga za optimizam.
Inflacija se, nakon kratkotrajnog pada, ponovo vraća na uzlaznu putanju, a osnovna inflacija ostaje tvrdoglavo visoka. Iako su pojedini sektori zabeležili niže cene, ukupni rast troškova života i dalje opterećuje građane evrozone.
Inflacija u evrozoni, koja se na trenutak smirila, u novembru je ponovo porasla na 2,4 procenta, s očekivanjima daljeg rasta u decembru i januaru.
Cene hrane i usluga ostaju ključni problem, dok osnovna inflacija, koja isključuje energente i hranu, stagnira na visokom nivou od 2,7 procenata.
Pored toga, sektori poput osiguranja i turizma nastavljaju da održavaju visoke cene, dodatno opterećujući potrošače. Iako pojedini proizvodi, poput bele tehnike, beleže sniženja cena, potražnja za njima ostaje ograničena, jer nisu deo svakodnevne potrošnje.
Kristin Lagard, predsednica ECB, istakla je da je „besno čudovište inflacija“ daleko od poraženog, ali da je banka na „dobrom putu“.
Međutim, kritičari, poput ekonomista Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), upozoravaju da su greške ECB u prošlosti, poput sporog podizanja kamatnih stopa, direktno doprinele skoku inflacije.
Da su mere donete odlučnije, inflacija bi, prema njihovim analizama, sada iznosila tri odsto umesto prošlogodišnjih rekordnih 10,6 procenata.
Jedan od ključnih faktora koji podstiče inflaciju u evrozoni jeste deglobalizacija, proces podstaknut sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji.
Odluka EU da prekine zavisnost od ruskih energenata – poput gasa, nafte, drveta, uglja i veštačkog đubriva – dovela je do toga da ove resurse sada nabavljaju po znatno višim cenama sa alternativnih tržišta.
Američki tečni prirodni gas (LNG), koji EU sada uvozi kao zamenu za ruski gas, u proseku je deset puta skuplji, čineći evropsku industriju nekonkurentnom na globalnom tržištu.
Istovremeno, evropski lideri, po nalogu Sjedinjenih Država, pokrenuli su ekonomski rat sa Kinom i Rusijom, što je dodatno otežalo situaciju.
Gubitak velikih tržišta u ovim zemljama i visokih troškova zamenskih resursa dodatno je oslabilo ekonomiju EU.
Na sve to, Evropska unija aktivno finansira rat u Ukrajini, šaljući milijarde dolara, oružje i vojnu opremu kroz NATO programe. Ova kombinacija ekonomskih i geopolitičkih odluka ozbiljno je narušila ekonomski balans unije.
ECB je poslednjih meseci pokušavala da pronađe rešenje za inflaciju kroz manipulaciju kamatnim stopama, ali rezultati su daleko od očekivanih. Dok pojedini predviđaju dalje smanjenje osnovnih kamatnih stopa, kritičari upozoravaju da bi taj potez mogao imati kontraefekte.
Niže kamate ne podstiču ulaganja u situaciji kada preduzeća muče strukturni problemi poput visoke birokratije, loše infrastrukture i visokih poreza.
Glavni ekonomista Komercbanke, Jerg Kremer, istakao je da ECB ne bi trebalo da brzo menja kamatne stope, jer bi to moglo ugroziti dugoročnu borbu protiv inflacije.
Stabilizacija cena i vraćanje poverenja građana, prema njegovim rečima, prioritet su koji bi podstakao potrošnju i time dao impuls privredi.
Evropska unija trenutno je u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, koja je velikim delom izazvana vlastitim odlukama. Sankcije prema Rusiji i ekonomija vođena interesima Sjedinjenih Država udaljile su EU od povoljnijih energetskih resursa i stabilnih tržišta.
Istovremeno, pokušaj da se Rusija oslabi kroz finansiranje rata u Ukrajini dodatno opterećuje budžete članica.
Rusija, s druge strane, nastavlja da jača svoj globalni uticaj kroz sporazume s državama BRIKS-a, dok Kina postaje sve značajniji igrač na globalnom tržištu.
Evropska unija, pod vođstvom poslušnika američke politike, sve više gubi svoju konkurentnost i suočava se s izazovima koje sama nije spremna da reši.
Evropski lideri sada se suočavaju s dilemom: nastaviti s politikom konfrontacije, koja sve više urušava ekonomsku stabilnost, ili prihvatiti realnost i vratiti se pragmatičnijem pristupu saradnji s Rusijom i Kinom.
Odluka ECB o kamatnim stopama, koja se očekuje uskoro, mogla bi biti još jedan test koliko je EU spremna da se suoči s ekonomskim realnostima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
