Operacija „Čuvar prosperiteta“ je pokrenuta u decembru 2023. kao odgovor na napade Huta na komercijalne brodove koji su prolazili kroz južne delove Crvenog mora.
Cilj operacije bio da se obezbedi jedinstven međunarodni blok koji bi odvratio Hute od daljih napada i uticao na brodarske kompanije, koje su zbog rizika i povećanih troškova osiguranja već počele da preusmeravaju plovila na putanju oko Rta dobre nade.
Međutim, problem je što se to nije desilo, a Huti nisu odvraćeni, već su nastavili da napadaju sve i svakog, piše britanski „Telegraf“.
Uz relativno malo truda i novca, oni su gotovo odmah postigli željeni cilj da „poboljšaju lokalni uticaj“ i „naprave izazov za međunarodni transport“, a njihov narativ o tome da će prestati sa napadima samo ako dođe do primirja u Gazi ubedila je samo mali broj ljudi.
To je u januaru 2024. godine dovelo do pokretanja operacije „Posejdonov strelac“, kada su SAD i Velika Britanija započele napade po ciljevima Huta. Ipak, kako navodi britanski list, Saudijska Arabija je u periodu od 2015. i 2023. u više navrata dokazala da su pokušaji onesposobljavanja Huta direktnim udarima kao da „udarate dim“, što se ponovo pokazalo.
Čitavoj situaciji nije pomoglo ni to što je EU formirala sopstvenu „otcepljenu“ koaliciju pod nazivom „Aspides“, kako ne bi bila dovedena u vezu sa stavom SAD o Izraelu.
Nemogućnost Zapada da se dogovori o tome kako da izvrši relativno jednostavan zadatak nije prošla nezapaženo kod potencijalnih protivnika, a svakako su to primetile i pomorske kompanije koje je trebalo uveriti u bezbednost plovidbe.
Tako su se od januara, napadi Huta ne samo povećali, već i diversifikovali. Udari dronovima i krstarećim raketama upotpunjeni su otmicama brodova i napadima balističkim raketama, dok je u aprilu prvi put upotrebljeno besposadno plovilo, pa se sada i ova metoda češće praktikuje.
Od skoro, Huti su u svoje napade uključili i dejstvo lakim pešadijskim naoružanjem sa brzih čamaca, a u proteklih nekoliko nedelja broj napada je povećan sa proseka od 2,5 po nedelji.
Poslednja žrtva bio je tanker „Sunion“, koji je plovio pod grčkom zastavom, kog su jemenski militanti u sredu napadali četiri puta zbog čega je na plovilu izbio požar.
„Telegraf“ piše da je jedan od francuskih ratnih brodova, koji učestvuje u operaciji „Aspides“, došao u pomoć grčkom tankeru, uništio nadolazeći pomorski dron i potom spasao posadu i prevezao je u DŽibuti.
Ovo bi sve bilo odlično, da „Sunion“ sa 150.000 tona sirove nafte, sada ne stoji napušten između Eritreje i Jemena, budući da ako bude napadnut ili se nasuče na obalu može izazvati peto najveće izlivanje nafte u istoriji, napominje britanski list.
Takođe, ne treba da iznenadi što je brod iz misije EU došao u pomoć, jer uprkos skromnim resursima evropskih mornarica, one su jedine prisutne u ovoj oblasti, imajući u vidu činjenicu da u radijusu od 500 milja (oko 800 km) nema nijednog broda u okviru „Čuvara prosperiteta“.
„Telegraf“ ističe da su u maju, kada je nosač aviona „Dvajt Ajzenhauer“ bio prisutan, SAD imale 12 ratnih brodova, koji su vršili raketne napade i pratnju drugih brodova, ali da trenutno nemaju nijedno plovilo raspoređeno u ovom delu Crvenog mora.
Ništa bolje se nije pokazala ni Velika Britanija, koja je „u jednom kratkom trenutku“ imala tri broda, a potom jedan „HMS Dajmond“, a kada je on otišao, otišla je i britanska mornarica.
Kako se navodi, iz perspektive Londona razlog za povlačenje je poprilično jasan – mornarica nema dovoljno brodova, tačnije nema ih dovoljno u operativnom stanju, dok je slučaj Vašingtona komplikovaniji jer američka mornarica ima brodove, samo ne želi da ih pošalje.
Međutim, ni u SAD stanje nije toliko sjajno. Tako se pre nekoliko dana pojavila vest da Ratna mornarica SAD planira da usidri 17 pomoćnih brodova zbog nedostatka posade.
Pored toga, zapadni Pacifik je ostao bez američkog nosača aviona jer su dva nosača, sa svojim udarnim grupama, raspoređena na Bliskom istoku (ali ne i u Crvenom moru), američka Obalska straža nema operativne ledolomce, a razvoj i izgradnja novih podmornica i brodova kasni u odnosu na prvobitne planove.
Uprkos tome, britanski list ocenjuje da bi SAD svakako mogle da pošalju brodove u Crveno more, ukoliko to žele. Stoga se nameće jedan zaključak, a to je da je Vašington odustao od operacije „Čuvar prosperiteta“ koja niti je odvratila Hute, niti je uverila brodarske kompanije u bezbednost plovidbe.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
