Kada se govori o vezi između hrane i psihe, najčešće se pomisli na alkohol i kofein. Ipak, i svakodnevne namirnice mogu da utiču na raspoloženje i funkcionisanje mozga, ponekad više nego što bismo očekivali.
Ova studija dodaje optimizam
Jedna grupa naučnika iz Kvinslenda objavila je dve studije na ovu temu. Prva nosi elokventan naslov: „Konzumiranje voća i povrća i psihološki stres: rezultati Nacionalnog istraživanja zdravlja Australije, 2011–2018“. Rad je objavljen u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje.
Detaljnom analizom podataka iz zdravstvenih istraživanja sprovedenih među više od 45.000 Australijanaca, istraživači su utvrdili da ishrana bogata voćem i povrćem štiti od psihološkog stresa. Pod tim se ne podrazumeva samo sam stres, već i depresija i anksioznost.
Mentalno zdraviji proizvodi pokazalo se povrće. Osobe koje su unosile manje od jedne porcije dnevno (80–100 g) imale su 1,6 puta veći rizik od razvoja psihološkog stresa u odnosu na one koji su jeli najmanje pet porcija povrća dnevno. Razlika od 60% deluje i te kako značajno.
Voće je takođe imalo povoljan efekat na mentalno zdravlje, s tim da je optimalna doza bila dve porcije dnevno. Uočen je i izraženiji efekat kod žena.
Hrana koja nas čini pesimistima
U časopisu Frontiers in Nutrition objavljena je i „pesimistična“ studija koja identifikuje namirnice sa potencijalno nepovoljnim uticajem na psihu.
„Pronašli smo zanimljivu vezu između konzumiranja zaslađenih bezalkoholnih pića i rizika od razvoja depresije“, navodi dr Keri Gilespi sa Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu.
„Pijenje sedam ili više čaša zaslađenog bezalkoholnog pića nedeljno povećava rizik od razvoja depresije skoro pet puta.“
Ovaj rad nije obiman kao prvi: detaljno je intervjuisano 129 ljudi. Autori i sami ističu da je cilj bio da se razradi metodologija za studiju velikih razmera na istoj temi, kako bi se utvrdilo u kojoj meri se ovi nalazi potvrđuju na većim uzorcima.
Naše raspoloženje kontroliše debelo crevo
Uprkos manjem obimu, rezultati ukazuju na još jednu optimističnu poruku: vlakna su, naprotiv, smanjivala depresiju i anksioznost. To se dobro uklapa sa prvom studijom, u kojoj se posebno ističe povrće kao korisno za psihu, budući da je ono glavni izvor vlakana u ishrani.
Mogući mehanizam delovanja lako je zamisliv. Vlakna povoljno utiču na naš mikrobijom, a odavno je primećeno da rad mozga ima veze sa zajednicom bakterija u debelom crevu. Kada se u tom „sistemu“ održava ravnoteža, bez „unutrašnjih sukoba“ među mikrobima, i u glavi je mirnije i stabilnije.
Webtribune.rs
