Рuski predsednik Vladimir Putin održao je govor poslanicima Savezne skupštine o pitanjima od odbrane do ekonomije i odnosa sa Zapadom.
U ovom tekstu ćemo govoriti više o hipersoničnom naoružanju i balističkim raketama. Povod je više nego očigledan.
U ovom tekstu objavićemo deo razgovora sa magistrom međunarodnih odnosa Boškom Jovanovićem o temi hipersoničnog i nuklearnog naoružanja. Tekst je bio objavljen 2022. godine, ali sada je više nego aktuelan trenutak da objavimo detalje koji se odnose na tu temu.
Rusija je veliki značaj posvetila hipersoničnom oružju. Kako će to oružje promeniti budući rat?
Pa, promeniće ne budući rat, već budućnost, jer će naterati Zapad da razvija protivraketne sisteme, ali koji neće biti usmereni protiv interkontinentalnih balističkih raketa, već protiv onih dosta jeftinijih raketa koje su velike brzine, jer Ukrajinci do sada nisu uspeli ni jedan Iskander da obore, a o Kinžalima da ne govorimo.
[adsenseyu1]
NATO nije uspeo da reaguje na bespilotnu letelicu koja je lansirana iz Ukrajine, a kako da reaguju na Kinžal i Iskander, ja kažem nikako.
Da li je hipersonično oružje fikcija ili stvarnost?
Ukrajinci bi rekli da je to oružje kukavica.
Kakav je vaš pogled na NATO pakt u budućnosti i težnja da 2030 to bude neki novi NATO?
Da li će NATO da bude nov 2030, pa ako Tramp pobedi na izborima, na kojima Bajden hoće da se kandiduje, a Tramp je boljeg zdravlja od Bajdena, Nisam uveren u svetlu budućnost NATO.
Nove vrste oružja radikalno menjaju odnos snaga u savremenom svetu, a ratovanje ulazi u nova područja – u svemir i sajber prostor. Koliko smo blizu onoga što smo čitali u knjigama “ratu zvezda”, orbitalnim bombama, laserima?
Nismo blizu zato što Rusija mora da razmisli šta će da radi u kosmosu. Mrija je uništena, a nosila je Buran, a ne znam da li Rusija može da razmišalju o militarizaciji kosmosa. Što se tiče lasera treba dosta energije. S obzirom da je na Zapadu zelena ideologija, lišće drveće iti, itd, stvarno ne znam odakle će da proizvedu struju za električne automobile ako neće da prave nuklearke.
U Rumuniji je stacioniran ofanzivni deo antiraketnog štita. Kolika je on pretnja južnom delu Rusije. Krimu.
Ako Rusi dođu do rumunske granice, taj ofanzivni deo moraće da se premesti jer vrlo lako Rusi mogu da tu ostanu i da preduzmu kontramere. Ofanzivni delovi protivraketnog štita moraju da budu na takvom mestu da ne dozvole da Rusija primeni kontramere.
U Poljskoj su kontramere iz Kalinjingrada, a iz Rumunije iz Pridnjestrovlja. U Sredozemno more na brodove, ako se ukrcaju rakete, onda će Rusija morati da obnovi svoju Sredozemnu eskadru.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
