Dok predsednik Donald Tramp provodi vikend u Mar-a-Lagu na Floridi, ulice mnogih američkih gradova pretvorile su se u more ljudi.
Hiljade demonstranata širom Sjedinjenih Američkih Država okupilo se pod sloganom “Bez kraljeva”, koji Trampove pristalice čitaju kao “Mrzite Ameriku”.
Okupljanja su zabeležena na poznatim lokacijama – od Tajms skvera u Njujorku i Boston Komona, do Grant parka u Čikagu i centra Vašingtona, pa sve do manjih gradova u Oregonu i Kaliforniji. Ukupno je najavljeno više od 2.600 skupova koje su organizovale stotine građanskih udruženja i političkih inicijativa.
Na nekim mestima atmosfera je bila gotovo festivalska. U Portlendu su se pojavili orkestri, a građani su potpisivali kopiju preambule američkog Ustava, dok su drugi došli u kostimima žaba i sa transparentima “Otpor fašizmu” i “Ništa nije veći patriotizam od protesta”. Iako je deo okupljanja imao opušten ton, poruka je bila ozbiljna – otpor politici aktuelne administracije.
Ovo su treći masovni protesti otkako se Tramp vratio u Belu kuću. Dešavaju se u trenutku kada je državna uprava delimično obustavljena, što je izazvalo zastoje u federalnim programima i servisima i otvorilo pitanje ravnoteže vlasti u zemlji.
Republikanci su pokušali da predstave proteste kao radikalan potez i da ih povežu s blokadom vlade koja traje već 18 dana, tvrdeći da su demokrate spremne da “drže vladu zatvorenom” kako bi udovoljile krajnjoj levici.
Sa druge strane, među okupljenima se čulo da je upravo Tramp taj koji “testira granice moći”. Senator demokrata Kris Marfi izjavio je za Asošiejted pres: “Veliki skupovi poput ovog daju ljudima samopouzdanje da progovore. Tramp zaista misli da je kralj, ali nije.” Na pitanje o tom poređenju, Tramp je za televiziju Foks njuz kratko rekao: “Kažu da me nazivaju kraljem. Ja nisam kralj.”
Političari poput Čaka Šumera i Bernija Sandersa lično su se pridružili demonstracijama u Vašingtonu, Bostonu i Čikagu, poručujući da je pravo na protest “temelj američke demokratije”. Organizatori tvrde da su protesti svojevrsni odgovor na, kako kažu, “ograničavanje slobode govora i prekomerne akcije administracije u imigracionim pitanjima”.
Republikanci, međutim, imaju potpuno drugačije viđenje. Sa Kapitol Hila i iz Bele kuće stizale su oštre ocene – demonstranti su nazvani “komunistima” i “marksistima”, dok se Šumer i njegovi saradnici optužuju da “duguju ekstremnoj levici”.
Ipak, uprkos političkim optužbama i dubokoj podeli, ulice su danas pokazale nešto drugo: da je u Americi protest i dalje jedan od glavnih načina na koji se izražava neslaganje sa vlašću.
Dok se Mar-a-Lago zatvara za novinare, a Vašington budi uz zvuke bubnjeva i zvižduke okupljenih, ostaje pitanje – da li je ovo samo ventil za nagomilano nezadovoljstvo ili početak ozbiljnije političke promene u zemlji koja, barem formalno, ne poznaje kraljeve?
