Od samog početka, elita je uvek pokušavala da porobi čovečanstvo. Postojala su i vremena kada su oni koju su bili na vlasti ubili veliki broj ljudi, ali uglavnom im je bilo korisnije da profitiraju od rada njima potčinjenih.
Ako su ljudi primorani da sagrade piramidu, plate danak trećinom useva ili da predaju polovinu prihoda za porez, to obogaćuje one na vlasti o trošku porobljenih.
Čovek postaje „resurs“ koji se eksploatiše kako bi služio interesima drugih.
Danas su neki oblici ropstva zabranjeni, ali onaj od najzlokobnijih se prožima više nego ikad. Taj oblik se zove dug, a svaka veća odluka u životu uključuje sve više dugova.
[adsenseyu1]
Na primer, jedan od prvih trenutaka kada se mladi suočavaju sa dugom jeste fakultet. Amerikanci su trenutno nagomilali više od 1,2 triliona dolara studentskog duga.
Kada se kupuju kuće ili automobili, dugovi su neizbežni. Nijedno društvo na Zemlji nikada nije nagomilalo toliko duga koliko je nakupila današnja generacija.
Skoro svaki čovek je u ovom trenutku zadužen, a otplaćivanjem svojih dugova on obogaćuje elitu koja ga je i prevarila da se uopšte i zaduži.
Na vrhu ovog dužničkog robovlasničkog sistema nalaze se Federalne rezerve, institucija koja je dizajnirana da proizvede što je moguće više duga.
Postoje mnogi ljudi koji veruju da su Federalne rezerve „agencija“ federalne vlasti, ali to nije istina. Federalne rezerve su neizabrani, neobjašnjivi kartel centralnog bankarstva i raspravljeno je na federalnom sudu da to „nije agencija“ federalne vlasti, te da iz tog razloga ne podleže aktu slobode informacija.
Dvanaest regionalnih banaka Federalnih rezervi je organizovano „slično privatnim korporacijama“, a takođe izdaju i deonice akcija „članskim bankama“ koje su njeni vlasnici. Privatne banke predstavljaju 100% deoničara Federalnih rezervi. Vlada SAD poseduje 0%.
Mnogi ljudi takođe pretpostavljaju da federalna vlast „izdaje novac“, ali ni to nije tačno. Pod trenutnim sistemom SAD, federalna vlast zapravo pozajmljuje novac koji Federalne rezerve iznenada stvara.
Velike banke, ultrabogate države i druge države kupuju dug koji se stvara i Amerikanci postaju dužničke sluge. Kada se to sve dogodi, elita postaje vlasnik dužničkih instrumenata i ljudi postaju kolektivno odgovorni za beskrajno rastuću planinu duga.
Političari uvek obećavaju da održavaju dug pod kontrolom, ali nikad nema dovoljno novca da se finansira vlada, ali i otplati kamata na dug koji se konstantno gomila.
Zato nastaje potreba da se stalno pozajmljuje još novca. Kada je kreiran 1913. godine, sistem Federalnih rezervi je dizajniran da stvori večnu dužničku spiralu iz koje ne bi bilo moguće pobeći i upravo je to i stvoreno.
Pre samo 40 godina, nacionalni dug SAD je iznosio manje od pola triliona dolara. On danas iznosi skoro 18 triliona dolara.
[adsenseyu1]
Ipak, nacionalni dug je samo deo priče. Velike banke koje kontroliše Federalne rezerve takođe žele da pojedinačno dominiraju životima Amerikanaca pomoću dugova. Amerika je postala „kupi sada, plati kasnije“ društvo, a rezultati su katastrofalni. Pre 40 godina, ukupna količina duga u sistemu je iznosila nešto preko 2 triliona dolara, a danas iznosi 57 triliona dolara.
Velike banke ne pozajmljuju novac kako bi pomogle pojedincu da ostvari „Američki san“. Elitisti pozajmljuju novac zato što ih to čini bogatijima. Na primer, ako korisnik kreditne kartice svakog meseca plati minimalan iznos, on će vratiti nekoliko puta više novca nego što je prvobitno pozajmio. U pitanju je veoma zlokoban oblik dužničkog robovlasništva koji većina Amerikanaca ne razume.
U međuvremenu, Federalne rezerve takođe sistematski uništava bogatstvo koje pojedinci već poseduju. Ako neko pokuša da prevari sistem i uštedi novac, kupovna moć tog novca će kontinualno padati zbog inflacione politike Federalnih rezervi.
Američki dolar je inače izgubio 98% svoje vrednosti otkad su Federalne rezerve uspostavljene 1913. godine.
Mnogi ljudi smatraju da bi slanje „pravih političara“ u Vašington DC vratilo ekonomiju na noge.
Ono što ljudi ne razumeju je da je čitav sistem u osnovi truo. Amerikanci su zarobljeni u dužničkoj spirali kojoj je suđeno da se završi užasavajućim kolapsom. Podešavanje „dugmića“ tu i tamo i podešavanje poreza neće ništa popraviti.
Naravno, elita ni ne želi da ljudi razumeju šta se dešava. Iako su Federalne rezerve jedna od najvažnijih institucija američkog društva i srce njihovog ekonomskog sistema, ona se maltene ni ne pominje u školama. Većina Amerikanaca nema pojma odakle novac dolazi.
Elita zna da bi ljudi postali prilično uznemireni ako bi razumeli šta se dešava. Henri Ford, osnivač Ford Motor Company, jednom prilikom je rekao:
„Dobro je da ljudi ne razumeju naš bankarski i monetarni sistem inače bi već sutra nastala revolucija“.
Webtribune.rs
