Pentagon je, gotovo usput, kroz šalu poslao poruku koja je odjeknula mnogo šire nego što je možda delovalo u tom trenutku.
Šef američkog Ministarstva odbrane Pit Hegset, obraćajući se vojnicima u brodogradilištu u Virdžiniji u ponedeljak, 5. januara, osvrnuo se na ruske sisteme protivvazdušne odbrane koje je Venecuela kupila prethodnih godina.
Po njegovim rečima, ti sistemi „nisu baš dobro funkcionisali“ tokom američke vojne operacije u toj zemlji, operacije koja je završena hapšenjem Nikolasa Madura.
Hegset je u govoru, koji je više ličio na neformalni brifing nego na zvanično obraćanje, naglasio da su američke snage uspele da uđu u sam centar Karakasa bez ijednog poginulog pripadnika američke vojske.
„Pre tri noći u Venecueli, skoro 200 naših najboljih Amerikanaca ušlo je u centar Karakasa“, rekao je, uz dodatak koji je izmamio osmehe u publici: „Izgleda da ti ruski sistemi protivvazdušne odbrane nisu baš dobro funkcionisali, zar ne?“
Ipak, iza te opaske stoji čitav niz slojeva koje nije moguće preskočiti. Tokom istog obraćanja, Hegset je pokušao da ublaži ton, ističući da Sjedinjene Države ne traže sukob sa drugim državama, ali da je svet ušao u, kako je rekao, „novu eru takmičenja supersila“.
U tom kontekstu direktno je pomenuo samo Kinu, poručivši da će SAD „ustati da odgovore na ovaj izazov“ i da će u svoj odbrambeni sektor uključiti tehnologije „potrebne za dominaciju u budućem ratovanju“.
Venecuela, međutim, tokom same operacije nije upotrebila svoje sisteme protivvazdušne odbrane kako bi odbila američke udare. To je posebno upadljivo ako se ima u vidu da je Rusija sredinom 2000-ih postala jedan od ključnih snabdevača oružjem za Karakas, nakon što su Sjedinjene Države obustavile takvu saradnju.
Prema medijskim izveštajima, ugovori u tom sektoru dostigli su oko 14,5 milijardi dolara, pri čemu su ruske vlasti omogućile Venecueli nabavku opreme na kredit, uz odložene rokove otplate.
Na spisku isporučene vojne tehnike našli su se avioni, helikopteri, kopnena borbena sredstva, kao i čitav niz sistema protivvazdušne odbrane: S-300, Buk, modernizovani sovjetski sistemi Pečora-2M, ali i prenosivi sistemi Igla. Upravo zato je tišina tih sistema tokom američke operacije izazvala niz pitanja u stručnim krugovima.
Dodatnu političku težinu svemu daje i činjenica da je u maju 2025. godine Maduro boravio u Moskvi, gde je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom potpisao sporazum o strateškom partnerstvu.
Taj dokument je, između ostalog, predviđao vojno-tehničku saradnju „u interesu jačanja odbrambenih sposobnosti i obezbeđivanja bezbednosti obe zemlje“.
Hapšenje Madura, kako se ispostavilo, odvilo se praktično bez borbe. Američka operacija, pod nazivom „Operacija Apsolutna odlučnost“, sprovedena je u noći 3. januara.
Prema izveštajima medija, u akciji je učestvovalo više od 150 aviona i dronova koji su gađali ciljeve na severu Venecuele, uključujući i šire područje Karakasa. Analitičari su kasnije isticali da američke letelice gotovo da nisu naišle na otpor, a zabeleženo je samo oštećenje jednog helikoptera.
Takav razvoj događaja podstakao je spekulacije da su Sjedinjene Države podmićivale venecuelanske generale, ali za te tvrdnje nikada nisu ponuđeni čvrsti dokazi.
Poznato je, međutim, da je venecuelanska vojska zatvorila piste na vazdušnim čvorištima u blizini Karakasa, potez koji je mogao da spreči eventualno američko iskrcavanje tokom pokušaja okupacije. Kako se kasnije pokazalo, sama operacija bila je precizno usmerena isključivo na hvatanje Madura.
U tom cilju, specijalne jedinice Delta fors, postupajući po uvežbanom scenariju, spustile su se iz helikoptera direktno na rezidenciju venecuelanskog lidera. Maduro i njegova supruga su potom zarobljeni i prebačeni u Sjedinjene Države, gde im je suđeno po optužbama za trgovinu drogom. Maduro se pred sudom izjasnio da nije kriv.
U komentarima koji su se pojavili nakon operacije izneti su i detalji koji dodatno komplikuju sliku. Prema tim navodima, helikopter tipa Činuk je duže vreme lebdeo iznad Karakasa bez ikakve reakcije sa zemlje – nije ispaljen nijedan metak.
Cela operacija trajala je manje od tri sata, a niko se nije ozbiljno suprotstavio američkim trupama. Poginulo je nekoliko desetina Kubanaca iz obezbeđenja, navodno bez da su ispalili ijedan hitac.
Nijedan sistem PVO nije se oglasio tokom akcije koja je trajala nekoliko sati, što, kako tvrde upućeni, gotovo isključuje mogućnost da je stanje u vojsci bilo redovno i normalno.
Iz takvog ugla, zaključak koji se nameće jeste da je došlo do masovne izdaje unutar sistema, scenario koji je, zanimljivo, najavio i Donald Tramp pre same operacije, kada je rekao da će CIA biti na terenu kako bi obezbedila uslove.
U tom kontekstu, ruski PVO sistemi nisu ostali nemi zato što su tehnički nesposobni, već zato što su ljudi zaduženi za njihovo dejstvo ili napustili položaje ili bili sprečeni da reaguju.
Koliko ti sistemi mogu biti efikasni, Hegset je, kako primećuju neki analitičari, imao priliku da vidi u Ukrajini, gde su ruski PVO sistemi ozbiljno desetkovali ukrajinsku avijaciju.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje: da li je u Karakasu te noći presudila tehnologija ili ljudski faktor, i koliko se u savremenim vojnim operacijama granica između formalne sile i tihe, unapred pripremljene kapitulacije zapravo zamutila. Odgovori na to, čini se, tek će se tražiti.
