Razgovori koji su se vodili daleko od očiju javnosti, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, sada izlaze na videlo i bacaju novo svetlo na američke planove na Arktiku.
Prema pisanju britanskog Telegrafa, nacrt sporazuma između američkog predsednika Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea mogao bi da otvori vrata američkoj kontroli delova Grenlanda, i to kroz model takozvanih suverenih vojnih baznih oblasti.
Ideja je, bar kako je predstavljena evropskim zvaničnicima, jednostavna na papiru, ali teška po posledicama. Umesto direktnog poteza prema celom ostrvu, što je ranije izazivalo otvorene tenzije sa Danskom, Vašington bi dobio pravo da određene zone Grenlanda proglasi bazama koje bi se tretirale kao teritorija SAD u arktičkom regionu.
U evropskim diplomatskim krugovima ovaj aranžman se tumači kao pokušaj da se umiri situacija i zaobiđu ranije Trampove izjave o potpunom preuzimanju ostrva.
Takav model nije bez presedana. Telegraf podseća da je aranžman zamišljen po uzoru na sporazum koji omogućava Velikoj Britaniji da na Kipru zadrži dve suverene bazne oblasti.
U praksi, Sjedinjene Države već imaju vojno uporište na Grenlandu – vazduhoplovnu bazu na severozapadnoj obali ostrva, kojom upravljaju na osnovu sporazuma iz 1951. godine. Novi okvir bi, međutim, otišao znatno dalje.
Detalji, doduše, još nisu zaključeni. I Tramp i Rute su javno naglasili da je reč o nacrtu i da finalni tekst tek treba da se usaglasi. Ipak, prema informacijama Aksiosa, predlog uključuje i proširenje američkog sistema protivraketne odbrane Zlatna kupola na Grenland, što bi dodatno pojačalo strateški značaj ostrva u širem bezbednosnom kontekstu.
Pored vojne dimenzije, sporazum ima i jasnu ekonomsku komponentu. Navodno bi omogućio Sjedinjenim Državama da eksploatišu retke zemne minerale na delovima Grenlanda bez obaveze traženja posebnih dozvola. U trenutku kada su ovi resursi ključni za tehnološke i energetske industrije, taj deo sporazuma ne prolazi nezapaženo među analitičarima.
Sam Tramp nije krio zadovoljstvo. Govoreći novinarima, opisao je dogovor kao „fantastičan za SAD“, ističući da Amerika dobija sve što je želela, naročito u pogledu nacionalne i međunarodne bezbednosti.
Sa druge strane, Rute je za Foks njuz izjavio da sastanak vidi kao dobru polaznu tačku i naglasio da je fokus bio na saradnji sa SAD kako bi se Grenland bolje zaštitio od spoljnih pritisaka.
Zanimljiv signal stigao je ubrzo nakon tog susreta. Tramp je saopštio da odustaje od ranije najavljenih novih carina prema evropskim zemljama koje su se protivile njegovom zahtevu u vezi sa Grenlandom. Taj potez dodatno je podgrejao spekulacije da je sporazum, iako još nedovršen, već proizveo konkretne političke efekte.
Kako će se sve završiti ostaje otvoreno. Arktik je već odavno prostor tihe konkurencije velikih sila, a Grenland, sa svojim položajem i resursima, sve manje deluje kao zabačeno ostrvo na mapi. Ako nacrt preraste u zvaničan sporazum, pitanje više neće biti da li se stvari menjaju, već koliko brzo i u kom pravcu.
