Kada se povlačenja iz međunarodnih institucija poređaju jedno za drugim, izlazak Sjedinjenih Država iz Svetske zdravstvene organizacije ne deluje kao izolovan potez, već kao deo šire slike.
Vašington je u julu objavio izlazak iz Uneska, uz obrazloženje o navodnoj antiizraelskoj pristrasnosti, a potom je, prošlog meseca, predsednik Donald Tramp naložio povlačenje iz još 66 organizacija i komisija.
Na spisku su se našli i ključni forumi Ujedinjenih nacija koji se bave klimom, migracijama i socijalnom politikom. Državni sekretar Marko Rubio je, bez mnogo uvijanja, najavio da će se preispitivanje preostalih međunarodnih obaveza nastaviti.
U tom kontekstu, formalni kraj članstva SAD u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koji je stupio na snagu ove nedelje, ima i finansijski rep. Prema proračunima same organizacije, Sjedinjene Države joj i dalje duguju oko 260,6 miliona dolara na ime neizmirenih članarina za budžetski ciklus 2024–2025. Taj dug, kako prenose mediji, ostaje otvoren i nakon što su sve američke transakcije sa tom institucijom obustavljene po Trampovom nalogu.
Priča, međutim, ima i pravni sloj. Rezolucija iz 1948. godine, kojom je odobreno članstvo SAD u SZO, jasno predviđa dve obaveze u slučaju izlaska: obaveštenje godinu dana unapred i izmirenje preostalih finansijskih obaveza.
Prvi uslov je ispunjen, što je omogućilo da se članstvo formalno okonča, ali drugi je ostao sporan. Još u januaru prošle godine SZO je saopštila da članarina nije plaćena, a pitanje ko tu kome šta duguje ostalo je da visi u vazduhu.
Visoki američki zvaničnici su za Blumberg tvrdili da ne postoji zakonski zahtev da se dug isplati pre finalizacije povlačenja i da organizacija nema mehanizme da to naplati. Pravnici, međutim, ne dele svi to mišljenje.
„Sa pravne tačke gledišta, veoma je jasno da SAD ne mogu zvanično da se povuku iz SZO osim ako ne isplate svoje preostale finansijske obaveze. Ali SZO nema moć da primora SAD da plate“, rekao je za Si-En-En Lorens Gostin, šef centra za saradnju sa SZO na Univerzitetu Džordžtaun za globalno zdravstveno pravo, uz ocenu da je reč o „veoma neurednom razvodu“.
Sve to baca novo svetlo na odnos koji se godinama menjao. Vašington je dugo važio za jednog od najvećih donatora SZO, ali se ton promenio nakon pandemije kovida. Donald Tramp je tada otvoreno optuživao organizaciju za loše upravljanje i političku pristrasnost, prvi put pokrenuvši povlačenje još 2020. godine.
Taj potez je 2021. poništio Džozef Bajden, da bi se priča vratila na početak prošle godine, kada je Tramp, već prvog dana po povratku na dužnost, potpisao novu izvršnu naredbu o izlasku iz organizacije.
Izveštaji sada sugerišu da SZO razmatra i sledeće korake. Pominje se mogućnost usvajanja rezolucije kojom bi se izlazak SAD blokirao dok se dug ne izmiri, a pravne opcije bi mogle da budu na stolu na Svetskoj zdravstvenoj skupštini u maju 2026. godine.
Da li će to ostati simboličan potez ili početak dužeg natezanja između Vašingtona i Ženeve, pitanje je koje se, bar za sada, ostavlja otvorenim. U međuvremenu, finansijski računi i političke poruke nastavljaju da se sudaraju, a posledice tog sudara tek treba sagledati.
