U Samarkandu je završen samit Šangajske organizacije za saradnju. Ruski predsednik Vladimir Putin je održao niz bilateralnih sastanaka sa regionalnim liderima. Kao rezultat toga, potpisano je više od 40 dokumenata, ali su zanimljivi i usmeni dogovori.
Četvrtina gasa – za rublju
Za Vladimira Putina samit je postao zgodna prilika za usklađivanje dogovora sa partnerima. Tako je razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom 15. septembra bila glavna tema situacija u Ukrajini.
Putin je sutradan razgovarao i o ukrajinskoj krizi sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom. U julu je Ankara delovala kao posrednik u dogovoru o žitu – tovar hrane mogao bi da napusti luke koje kontroliše Kijev. Međutim, sada se situacija promenila. Ruski predsednik sumnja da žito ne stiže u najsiromašnije zemlje pa stoga ne isključuje reviziju sporazuma.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
On je danas istakao Erdoganovu ulogu u sprovođenju sporazuma. „Pre svega, želeo bih da vam se još jednom zahvalim na doprinosu koji dajete u realizaciji prehrambenog programa, to ste spomenuli i danas, mislim na izvoz ukrajinskog žita“, rekao je Putin. „Zaista se nadamo da će značajan deo žita dok se to ne postigne, ipak proći kroz program UN za hranu za najsiromašnije zemlje“, naglasio je on.
Dotaknuto je i pitanje međusobnih obračuna. Putin je rekao da će Ankara u bliskoj budućnosti početi da plaća 25 odsto cene gasa u rubljama. Istovremeno, prema njegovim rečima, Turska je već postala jedna od pouzdanih ruta za snabdevanje gorivom iz Rusije, a gasovod Turski tok radi bez prekida.
Predsednik je konstatovao i stabilan rast trgovinske razmene između zemalja. „Želim da vas obavestim da su naši privredni subjekti dobili odgovarajuće signale da će moći da izvoze naše proizvode i preko Turske“, dodao je on.
Govoreći o interakciji Ankare i ŠOS, ruski lider je skrenuo pažnju na ubrzano razvijanje ekonomskih veza. „Podržaćemo rad Turske u ovoj strukturi na svaki mogući način“, naglasio je Putin.
Na kraju, predsednik se dotakao izgradnje nuklearne elektrane Akuju. „Juče su potpisani završni dokumenti koji regulišu sve odnose između učesnika ovog velikog, grandioznog građevinskog projekta“, rekao je predsednik.
Gas i prijateljstvo
Osim Sija i Erdogana, Putin je razgovarao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, predsednicima Azerbejdžana (Ilham Alijev), Kirgizije (Sadir Džaparov), Turkmenistana (Serdar Berdimuhamedov), Irana (Ibrahim Raisi). Prvi put – sa novim predsednikom vlade Pakistana Šahbazom Šarifom.
Odvojeno od generalnih i bilateralnih sastanaka, održan je i razgovor u formatu Kina-Mongolija-Rusija, na kome se razgovaralo o izgradnji gasovoda Sojuz – Vostok preko teritorije Mongolije. „Gasprom trenutno finalizuje detalje projekta sa kineskom i mongolskom stranom“, naglasio je Putin.
Sa predsednikom Uzbekistana Šavkat Mirzijajevim potpisali su Deklaraciju o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Moskve i Taškenta. Putin je uzbekistanskom kolegi uručio i orden Aleksandra Nevskog „za veliki doprinos jačanju prijateljskih veza sa Rusijom“.
„Stub novog svetskog poretka“
Dve desetine država sarađuje sa ŠOS-om, uključujući Azerbejdžan, Jermeniju, Bangladeš, Bahrein, Vijetnam, Izrael, Irak i Tursku. Kako je u intervjuu za RIA Novosti primetio Vladimir Petrovski, službenik Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka, to ukazuje na značaj organizacije.
„Uloga ŠOS-a raste – i to ne samo zbog prijema novih članica. Širi se obim odgovornosti, pogađa Bliski istok, zemlje Persijskog zaliva“, precizirao je ekspert.
Važno je i to što je u trenutnoj geopolitičkoj situaciji ŠOS postala alternativa kolektivnom Zapadu.
„Organizacija već sprovodi novi model saradnje zasnovan na ravnopravnosti, principima multipolarnog sveta i obostrane koristi. Tamo gde nema „diktata dolara“, sankcionih pritisaka. Na samitu je odlučeno da se usvoji poseban dokument o prelasku na obračune u nacionalnim valutama. ŠOS se pretvara u jedan od stubova novog međunarodnog poretka. Sam život to podstiče. I, naravno, atraktivnost ŠOS-a će nastaviti da raste“, zaključuje Petrovski.
Bez jednostranih sankcija
Kao rezultat sastanaka, 16. septembra, usvojena je Samarkandska deklaracija, koja odražava glavne principe za dalji rad organizacije.
Ponovo su potvrdili svoju neusmerenost protiv drugih država i međunarodnih udruženja, istakli otvorenost za široku saradnju. Istovremeno su se zalagali za dalje nuklearno razoružanje i rešavanje bilo kakvih sukoba samo političkim i diplomatskim putem.
„Države članice su naglasile da je jednostrana primena ekonomskih sankcija, osim onih koje je usvojio Savet bezbednosti UN, nespojiva sa principima međunarodnog prava i ima negativan uticaj na treće zemlje i međunarodne ekonomske odnose“, navodi se u dokumentu.
Takođe zemlje ŠOS-a se zalažu za oslobađanje od dolarske zavisnosti u trgovinskim odnosima i usvajaju predloge za postepeno povećanje učešća nacionalnih valuta u međusobnim obračunima.
Webtribune.rs
