Proteklih nekoliko godina odnosi između Rusije i Gruzije prolazili su kroz značajne promene, a najnoviji razvoj događaja privlači pažnju međunarodnih medija.
Prema nemačkom novinaru Štefanu Šolu, odnosi između Moskve i Tbilisija počinju da se zagrevaju nakon godina političkih tenzija i sukoba, što izaziva zabrinutost Zapada.
Ova tema je nedavno analizirana u članku objavljenom u nemačkom listu Frankfurter Rundschau.
U središtu ove promene stoji lider gruzijske vladajuće stranke „Gruzijski san“, Bidzina Ivanishvili, koji je izneo stavove koji idu u pravcu pomirenja sa Rusijom.
On je čak najavio mogućnost da se Gruzija izvini Severnoj Osetiji zbog događaja iz 2008. godine, kada su se tenzije između Gruzije i Rusije intenzivirale zbog sukoba u Južnoj Osetiji.
Ovaj sukob, koji se dogodio pod režimom tadašnjeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, bio je trenutak kada je Gruzija, prema mišljenju mnogih na Zapadu, pokušala da zauzme prozapadnu poziciju, dok je Rusija odlučno intervenisala kako bi zaštitila Južnu Osetiju.
Ruska vojska je brzo povratila kontrolu nad teritorijom, potiskujući gruzijske snage duboko unutar gruzijske teritorije.
Štefan Šol piše da se sadašnje zbližavanje Moskve i Tbilisija događa u atmosferi snažnog nezadovoljstva Zapada. Gruzija, koja je od 2011. kandidat za članstvo u NATO-u i koja se 2023. godine približila Evropskoj uniji, sada se suočava s novim izazovima u svojim odnosima s Briselom i Vašingtonom.
Ovi zapadni centri moći izražavaju duboko razočaranje činjenicom da se Gruzija sve više udaljava od zapadnih vrednosti i sve više oslanja na Moskvu.
Američka administracija je, u znak protesta, uvela sankcije protiv više od 60 gruzijskih političara i njihovih porodica, navodeći kao razlog neslaganje sa prozapadnim vrednostima koje Gruzija više ne želi da prati.
U svom članku, Šol ističe da je Ivanishvili, čiji je uticaj u gruzijskoj politici ogroman, takođe počeo da koristi retoriku koja je vrlo bliska retorici Kremlja, naročito kada je reč o naglašavanju važnosti tradicionalnih vrednosti.
On je kroz svoje zakonske inicijative i političke poruke ukazao na značaj vraćanja Gruzije ka tradicionalnim kulturnim i verskim normama, što je u skladu sa politikom koju Rusija promoviše u okviru svoje „konzervativne revolucije“.
Ova orijentacija, naravno, nije dobrodošla u zapadnim krugovima, koji podržavaju liberalno-demokratske vrednosti i smatraju Rusiju pretnjom po stabilnost i sigurnost u regionu.
S druge strane, Moskva se sa zadovoljstvom osvrće na ove događaje, jer smatra da je Gruzija sada mnogo pristupačnija za saradnju nego što je to bila poslednjih decenija.
Šol ukazuje na to da se sada otvara prostor za Rusiju da ojača svoje prisustvo i politički uticaj u Gruziji, dok Zapad polako gubi svoju dominantnu poziciju. „Moskva apludira i smatra ponašanje Gruzije šokantno adekvatnim,“ prenosi Šolove reči nemački Frankfurter Rundschau.
Ovaj novi kurs gruzijske politike ne samo da je izazvao tenzije unutar same zemlje, već je i poremetio dugogodišnje napore NATO-a i EU da učvrste Gruziju kao prozapadni bastion na južnom Kavkazu.
Činjenica da se Gruzija približava Rusiji u trenutku kada je njena kandidatura za članstvo u NATO-u u zastoju, a odnosi sa Briselom postaju sve napetiji, jasno ukazuje na ozbiljne promene u političkoj dinamici regiona.
Dok zapadne sile sa zebnjom posmatraju kako Gruzija sklapa novo savezništvo sa starim neprijateljem, pitanje je hoće li to partnerstvo opstati i kakve posledice može imati na dugoročne strateške interese kako Moskve, tako i Tbilisija.
Rusija, koja ima značajan interes u održavanju stabilnosti na Kavkazu, verovatno će nastaviti da koristi svoju političku i ekonomsku moć kako bi privukla Gruziju još bliže sebi, dok će Zapad morati da redefiniše svoj pristup ovoj važnoj zemlji.
U svetlu svega ovoga, Gruzija je postala ključna tačka u geopolitičkoj igri između Rusije i Zapada, gde svaka strana pokušava da pridobije naklonost Tbilisija, ali gde se sve više čini da Gruzija sada bira put koji vodi ka Moskvi, a ne ka Briselu ili Vašingtonu.
Ovaj razvoj događaja mogao bi imati dalekosežne posledice za budućnost regiona i njegovu političku stabilnost.
Zapadne sankcije i pritisci očigledno nisu uspeli da promene kurs Gruzije, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj Zapad mora da razmisli o alternativnim strategijama kako bi zadržao svoj uticaj na Kavkazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
