Zastoj u pregrevanju Zemlje zbunio je eksperte. Zagrevanje je stalo, a sve češće čuje se glas naučnika koji tvrde da promene klime na Zemlji nisu čovekovo delo već prirodna pojava.
Oko globalnog zagrevanja podigla se velika galama u redovima naučnika, pa i političara u poslednjih godinu, dve.
Prevladavalo je mišljenje da se Zemlja pregreva zahvaljujući (ne)delima ljudske vrste–zagađivanju atmosfere koje je dovelo do efekta staklene bašte – to jest povećanja temperature na površini planete.
Ali, dogodilo se da je stvarnost počela da demantuje takav stav.
Drugim rečima, zagrevanje je stalo, a sve češće čuje se drugi tabor istraživača koji tvrde da su promene klime na Zemlji evidentne, ali da one nisu čovekovo delo, već potpuno prirodna pojava!
U čudu su se našli zagovornici krivice ljudskog roda za globalne promene. Oni su za pauzu u globalnom zagrevanju okrivili jake pacifičke vetrove, piše Politika.
Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Intenzivni vetrovi su podstakli toplotu da prosto nestaje u okeanima, zaključili su istraživači Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, u februaru ove godine. Ali, čim vetrovi počnu da jenjavaju, toplota će se opet raširiti po atmosferi, uvereni su oni.
Tokom proteklih 20 godina, istočni vetrovi koji udaraju ka zapadu preko Pacifika vinuli su se do nebeskih visina. Nekada najjači vetrovi sada su duplo moćniji. Poremetili su sve što je predviđeno klimatskim modelima.
Naučnici su odlučili da vide šta će se desiti kada stvarna jačina vetra bude uračunata u klimatske modele. Oni su otkrili da su tokom pet godina moćni pacifički vetrovi bili tako snažni da su doprli do jakih morskih struja koje su „upile“ toplu površinsku vodu, a ledenu „dovele“ na površinu.To hlađenje površine mora dovelo je do zastoja posmatranog trenda globalnog zagrevanja.
– Poslednje dve do tri godine uočeno je prestrojavanje stručnjaka u tumačenju klimatskih promena. Donedavno su bili isključivi, čovek je emisijom gasova sa efektom staklene bašte glavni krivac za klimatske promene. U stvari, obični građani bili su zasipani medijskom presijom o neizbežnoj promeni klime, a nije se čulo drugačije mišljenje, to jest postojala je neka vrsta cenzure mišljenja koja se ne uklapaju u zacrtanu teoriju privilegovanih ‘stručnjaka’. I šta bi!
Vreme i klima neće na slušaju teoriju. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu i poslednjih šesnaest godina nema statistički značajan porast – komentariše zbivanja na svetskoj meteorološkoj sceni Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, koji se već desetak godina konstantno bavi proučavanjem klimatskih promena.
Todorović dodaje da zapravo postoje oscilacije, temperature malo opada pa malo raste, kao i većina meteoroloških parametara, što je uočeno otkada su počela redovna meteorološka merenja.
– Zapaženi su određeni periodi ponavljanja, periodičnosti, oscilacija meteoroloških parametara, pa su tako u stručnoj literaturi odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička dekadna oscilacija) i druge. Većina imaju period oscilacija od približno 60 godina.
Na primer, temperatura je približno 30 godina iznad proseka, pa približno 30 godina ispod proseka. Ti periodi nisu strogo istog trajanja, ali se jasno uočavaju oscilacije, ritam prirode. Sada, kada klimatski stručnjaci uočavaju praznine (warming hiatus, padovi) u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine.
[adsenseyu4]
Pa kažu da je jaka zima dokaz za globalno zagrevanje, te da je uočeno smanjenje temperature okeana doprinelo smanjenju trenda porasta globalne temperature vazduha, do najnovijeg – da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači, što je neverovatna tvrdnja – uveren je Todorović.
On kaže da pominjani procesi stvarno utiču na vremenske prilike, gledajući na duži period, i na varijacije nekih klimatskih parametara, mada ne baš i klime u celini.
Ali najzanimljivije je da se sve te priče polako zamenjuju teoriju o antropogenom uticaju na klimu.
– Ne bi bilo čudno da za neku godinu neki klimatski stručnjaci saopšte da je zajedničkim sistemskim radom na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno globalno zagrevanje.
Nažalost, sve je to rezultat preteranog mešanja politike u nauku – zaključio je sagovornik Politike.
Globalno zagrevanje je prevara
Zapanjujuće otkriće naučnika. Dok se na nekim krajevima zemljine lopte otapaju glečeri na drugim se stvaraju. Da li je to samo ciklus koji priroda savršeno reguliše? Da li je panika oko globalnog zagrevanja ipak samo prevara čiji cilj još nismo dokučili?
Fotografije snimljene francuskim satelitom pokazuju da glečeri na planinskom masivu zapadno od Himalaja rastu u poslednjoj deceniji. Novi glečeri nađeni su u oblasti Karakorum, koja obuhvata granice između Pakistana, Indije, Kine i predeo je drugog po redu najvišeg planinskog vrha na svetu – K2.
Zapanjujuće otkriće je šokiralo naučnike, jer se dešava u trenutku kada se glečeri u drugim oblastima i širom celog sveta smanjuju.
Francuski naučnici su bili primorani da se oslanjaju na sateliske snimke, da bi istražili region jer je veliki deo oblasti Karakorum nedostupan. U poređenju sa snimkom koji je napravljen 1999.godine, u 2008.godini su našli masovni granični porast. Procenili su da su glečeri rasli između 0,11 i 0,22 metra svake godine.
Naučnici nisu sigurni zbog čega se to dešava ali se oslanjaju na druge studije koje pokazuju da u veoma hladnim regionima kao što je Karakorum oblast, klimatske promene mogu da izazovu ogromne padavine, što je dovelo do dodavanja ledene mase.
Vodeći istraživač je rekao: „Stvarno ne znamo razlog. Za sada verujemo da je to moglo da bude zbog specifične regionalne klime nad Karakorumu jer nam metereološka merenja pokazuju povećanu zimske padavine. Ali to nam je za sada samo pretpostavka“.
Profesor sa britanskog univerziteta je rekao da je istraživanje pokazalo da postoji „značajna varijabilnost“ u globalnoj klimi, i samim tim glečeri reaguju.
Karakorum glečeri su takođe neobični jer su prekriveni debelim slojem prašine sa stena, što znači da u svojim obrascima topljenja mase, takođe pojačavaju promene koje se nalaze u krhotinama, kao i u klimi.
Takođe je dodao da mnoge od ovih masa dolaze sa obližnjih visokih planina koje ih okružuju i njihovim lavinama.
Generalno, uticaj topljenja glečera kao ovih na porastu nivoa mora, znaju da budu zanemarljivi, ali to takođe znači da ima još mnogo toga da se nauči kako će glečeri u celom svetu reagovati na nastavak globalnog zagrevanja.
Ovi nalazi nam pružaju prijatan predah u vreme kada se glečeri širom sveta smanjuju velikom brzinom.
Istraživanja na Himalajima u 2011.godini je pronašla stopu gubitka ledenog glečera, koji proizvodi svežu vodu za oko 1,3 milijarde ljudi, što je duplo više u odnosu na 1980.godinu.
(Vestinet,Politika)
[adsenseyu2]
[adsenseyu1]
