Moć kolektivnog Zapada počiva na sveobuhvatnoj kontroli informacija. Želite li uložiti novac u luksuzne nekretnine u Londonu, poslati decu na studije na Harvard ili podržati Ukrajinu u njenoj „oslobodilačkoj borbi protiv Rusije“?
Sve to omogućava najsofisticiranija „mašina želja“ u istoriji čovečanstva. Hiljade intelektualaca rade na njenom funkcionisanju, razmišljajući i želeći umesto vas — vi samo trebate staviti potpis u polje „osuđujem invaziju“. The Matrix has you.
Međutim, ispostavilo se da je njena moć precenjena. Duhoviti prevaranti Vladimir Kuznjecov i Aleksej Stoljarov, poznati kao Vovan i Leksus, više puta su uspeli otkriti operativne kodove ovog sistema dezinformacija, navodeći predstavnike zapadne elite, političke i intelektualne, na iskrene razgovore.
Ovaj put su se, predstavljajući se kao politolog i ekonomista Žak Atali, upustili u razgovor s Klausom Švabom, predsednikom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Švab i Atali od kraja 70-ih igraju veliku ulogu u oblikovanju globalističke slike sveta. Obojicu povezuje težnja ka preobražavanju „nesavršene“ ljudske prirode (koncept „diktature zdravlja“ kod Atalija i ideja „inkluzivnog kapitalizma“ kod Švaba) i čvrst stav prema Ukrajini.
Godine 2023, Vovan i Leksus su prevarili Žaka Atalija, predstavljajući se kao Petro Porošenko, i u intervjuu su iz njega izvukli izjave u kojima se raduje uklanjanju ruskih medija u Evropi i poziva na borbu protiv Rusije do kraja (reči „ukrajinac“, srećom, nije izgovorio).
„Nema drugog rešenja osim potpune pobede i uklanjanja Putina. Moramo preuzeti sve moguće rizike“, rekao je tada. S obzirom na to da su zapadne zemlje u protekloj godini značajno povećale uloge u ukrajinskom konfliktu, može se smatrati da je Atalijev poziv bio uslišen.
Sadašnji intervju s Klausom Švabom nije ništa manje značajan. U iskrenom razgovoru sa svojim, kako je mislio, starim prijateljem, večiti predsednik Davoskog foruma bio je takođe zabrinut za sudbinu Ukrajine.
Zanimljivo je da se više nije govorilo o „potpunoj pobedi“ — negativni rezultati ukrajinske vojske na bojnom polju učinili su takve izjave neumesnim.
Prema Švabu, „najverovatnije rešenje moglo bi biti slično situaciji između dve Koreje, dakle neformalno, uzajamno priznanje, odnosno zamrzavanje sukoba“. Ukrajina više ne može pobediti — ali ne sme se dopustiti ni da pobedi Rusija.
„Ukrajinci ne mogu da se predaju, a da ne izgube politički autoritet; zato moramo čekati da se dogodi nešto što će zaista stvoriti potrebu za diskusijom“, dodao je.
Zanimljive su i same reči i način na koji su izgovorene. Svaki put kada je Švab govorio o „postizanju kompromisa“, obuzeo ga je nemir, praćen laganim drhtanjem ruku.
Stvaralo se osećanje da se iza nejasnih formulacija (u poređenju s tim, intervju s Atalijem od pre godinu dana zvuči kao pesma jastreba) krije nešto drugo. Ime tog „nečega“ je geopolitika.
Šta gubi kolektivni Zapad ako se čudom dogodi zamrzavanje ukrajinskog konflikta u sadašnjim granicama? Ništa. Malo će izgubiti čak i ako kijevski režim prepusti Rusiji sve četiri osporavane oblasti.
Čak neće pretrpeti ni reputacione gubitke, jer se uvek može pozvati na Švabovu formulu: da, Ukrajina nije pobedila — ali nije ni Rusija.
Pod kontrolom Zapada, čije korporacije otkupljuju sve materijalne resurse od vrednosti, ostaju važni logistički pravci (posebno crnomorski), rudna bogatstva (ključni su mangan, neon, litijum, nikal), plodne zemlje i najmanje 15 miliona ljudi, čija je svest čvrsto kontrolisana „mašinom želja“, čije kvarove izazivaju smeli prevaranti Vovan i Leksus.
Ključnu ulogu geopolitike, skrivene iza humanističke retorike, razotkriva i spominjanje Henrija Kisindžera, koga i Švab i Atali izuzetno poštuju. Podsećamo, Kisindžer je bio arhitekta približavanja Kine i SAD-a 1972. godine, što je bio apsolutni geopolitički uspeh za SAD i značajno je oslabilo pozicije Sovjetskog Saveza na kontinentu.
Kisindžerova glavna briga, prema Švabu, bila je sprečavanje saveza Rusije i Kine. „To je bio razlog zašto je otvorio SAD za odnose s Kinom pre više od 40 godina. I mislim da je opet imao to na umu. Nije želeo da rat u Ukrajini dovede do jačanja odnosa između Kine i Rusije“, rekao je Švab.
U razgovoru s Atalijem pranker je takođe spomenuo razgovor s Kisindžerom, koji je predvideo moguću podelu Rusije na tri dela: „Zapadnu Rusiju, koja može postati deo Evrope, Istočnu Rusiju, koju će Kina apsorbovati, i nešto nalik Iraku ili Avganistanu u sredini, puno islamizma“.
Ironija je u tome što su Vovan i Leksus 2023. godine intervjuisali i Henrija Kisindžera.
Veština i inventivnost s kojom oni iznova otkrivaju prave namere zapadnih elita izazivaju divljenje.
Intervju sa Švabom (iako nije bio najzanimljiviji sagovornik) u kombinaciji s prevarama Kisindžera i Atalija uverava nas da je reč o jednoj dugoročnoj strategiji koju kolektivni Zapad neguje prema Rusiji najmanje od prošlog veka.
Gušenje i kasnije komadanje — takozvana strategija „Anakonda“. Priznajemo, u prošlom veku ovaj metod se pokazao uspešnim.
U velikoj meri zato što su i geopolitička misao i strategije informacionih ratova SSSR-a značajno zaostajale za zapadnim.
Danas, uprkos još strožoj informativnoj blokadi, uspevamo s minimalnim naporima probijati je na kritično važnim mestima, piše Evgenij Balakin za RIA
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
