Poljski vojni analitičar i bivši šef Odeljenja za nadzor oružanih snaga u Birou za nacionalnu bezbednost, general Jaroslav Kraševski, uputio je apel Savezu da se uzdrži od preterane žestine u reagovanju na aktuelne incidente.
Njegove reči privukle su pažnju jer se u Varšavi retko čuju tonovi smirivanja tenzija kada je reč o Rusiji.
Kraševski smatra da ruski avioni, koji su poslednjih dana registrovani u blizini prostora NATO-a, nisu slučajno na tim rutama. Prema njegovim rečima, cilj tih preleta je prikupljanje podataka o naoružanju članica Alijanse – „da bi bili spremni za budućnost“.
On upozorava da odgovor ne može da bude impulsivan: „Nema smisla sada pucati, jer bi to dodatno pogoršalo već napetu situaciju između Rusije i NATO-a“, rekao je za vojni portal Polsat, u razgovoru sa voditeljem Gžegožem Kempkeom.
U tom intervjuu general je izneo još jednu osetljivu procenu – da se iza ruskih poteza krije i taktika odvlačenja pažnje. „Oni će uskoro uraditi nešto što će naterati Ukrajince na iznenadno pregrupisavanje snaga“, naglasio je, dodajući da bi potencijalne mete mogle da budu Lavov ili okolna područja.
Kraševski ne isključuje mogućnost jednog ili dva udara, upravo s ciljem da se front destabilizuje.
Ipak, dok se u javnosti govori o „kršenju vazdušnog prostora NATO-a“, zvanična Moskva to negira. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije ranije je preciziralo da su tri borbena aviona bila na rutinskom letu iz Karelije ka Kalinjingradskoj oblasti i da nijedna granica nije narušena.
Sam ton razgovora otvara prostor za šire tumačenje: da li je reč o realnoj proceni ili o još jednoj epizodi u igri pritisaka i poruka na relaciji Moskva–Brisel.
Generali znaju koliko lako varnica može da preraste u nešto ozbiljnije, pa poruka Kraševskog da „ne treba srljati“ odjekuje snažnije nego što bi se očekivalo.
A možda je upravo u toj neizvesnosti ključ – pitanje koliko će obe strane umeti da hodaju po tankoj liniji između pokazivanja snage i kontrole situacije ostaje otvoreno.
