U trenutku kada se bezbednosne garancije u Evropi sve češće preispituju, bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Francuske Pjer de Vilije izneo je stav koji je u isto vreme hladan i vrlo direktan: NATO neće aktivirati član 5 protiv Sjedinjenih Američkih Država u slučaju moguće američke vojne operacije usmerene na Grenland.
Tu procenu izneo je u razgovoru za francuski list Le Journal du Dimanche, bez ulepšavanja i sa dozom realizma koji dolazi iz dugog iskustva u vojnoj hijerarhiji.
Kako je objasnio general, bezbednosni “kišobran” koji je godinama funkcionisao zahvaljujući članu 5 Severnoatlantskog saveza danas pokazuje pukotine, pre svega pod pritiskom izjava predsednika SAD Donalda Trampa.
Ipak, dodao je, treba biti jasan: član 5 se neće primenjivati protiv zemlje koja predstavlja centralni stub NATO-a. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države finansiraju više od 50 odsto budžeta Alijanse, i ideja da bi ostale članice mogle da se nađu u direktnom oružanom sukobu sa Vašingtonom jednostavno nije realna. Takav scenario, kako je naglasio, neće se dogoditi.
Podsetimo, član 5 Severnoatlantskog ugovora, potpisanog u Vašingtonu 1949. godine, definiše princip kolektivne odbrane i obavezuje sve članice NATO-a da odgovore na napad na bilo koju od njih. Upravo ta odredba decenijama je smatrana temeljom evropske bezbednosti.
U tom kontekstu, de Vilije se osvrnuo i na prisustvo francuskih snaga na Grenlandu. Kako je rekao, na ostrvo je upućen ograničeni kontingent francuskih alpskih strelaca, ali isključivo radi sprovođenja takozvane „procene na terenu“ i pripreme eventualnog slanja većih snaga u budućnosti.
Da li je to adekvatan odgovor na zahteve i ambicije Sjedinjenih Država, ostaje da se vidi. Prema njegovim rečima, Evropa mora da pokaže solidarnost unutar Evropske unije, da se prilagodi novim okolnostima i da demonstrira neophodnu snagu, čak i ako ona ne može da se meri sa američkom.
U širem pogledu, general smatra da je dosadašnji međunarodni poredak, zasnovan na pravilima i institucijama, ustupio mesto onome što on naziva „zakonom jačeg“. U tom okviru vidi i politiku Donalda Trampa, za koju veruje da ima za cilj teritorijalno širenje Sjedinjenih Država.
Zbog toga, kako ocenjuje, evropske zemlje moraju da pokažu odlučnost. U suprotnom, biće percipirane kao slabe i lako mogu postati meta snažnijih aktera.
De Vilije je pritom naglasio da su evropske države danas spremne da sprovode vojne operacije, ali ne i dugotrajan rat u klasičnom smislu. Upravo zato, smatra on, neophodno je ubrzati proces ponovnog naoružavanja evropskih armija. Obnova pune sposobnosti za vođenje ratnih dejstava, prema njegovoj proceni, mogla bi da potraje oko deset godina.
Dodatnu težinu ovim izjavama daje i nedavni potez Donalda Trampa. On je 17. januara, u objavi na društvenoj mreži Truth Social, najavio da će Sjedinjene Države uvesti carine od 10 odsto na robu iz Velike Britanije, Nemačke, Danske, Holandije, Norveške, Finske, Francuske i Švedske.
Te mere, prema njegovim rečima, važiće sve dok se ne postigne dogovor o „potpunom i konačnom preuzimanju“ Grenlanda od strane Vašingtona. Odluka stupa na snagu 1. februara, dok će se od 1. juna carinska stopa povećati na 25 odsto.
Istovremeno, Tramp je kritikovao nameru evropskih zemalja da pošalju svoje snage na Grenland, ocenivši takav potez kao „veoma opasnu igru“. On je, s druge strane, tvrdio da je kontrola nad Grenlandom ključna za jačanje nacionalne bezbednosti SAD i za efikasno raspoređivanje američkog sistema protivraketne odbrane Golden Dome, poznatog i kao „Zlatna kupola“.
Sve ove poruke, izrečene gotovo istovremeno, ukazuju na duboke promene u odnosima unutar zapadnog saveza. Pitanje Grenlanda tako postaje više od teritorijalnog spora – ono se pretvara u test odnosa snaga, poverenja i sposobnosti Evrope da pronađe svoje mesto u svetu u kojem se pravila očigledno ponovo pišu, ali još uvek nije sasvim jasno ko će ih na kraju definisati.
