Gde je mesto Srbije u svetu koji nastaje

22. децембар 2023.

Procesi započeti pre dvadesetak godina sada dobijaju na velikom ubrzanju, nemoć SAD je sve očiglednija, otpor takvoj politici je sve veći, a rešenja u okviru ŠOS-a i BRIKS+ postali su uzorni modeli novih odnosa u svetu

U ovom tekstu ukazujem na novi nivo problema u koji ulaze SAD na svetskom, ali i domaćem planu. Uopšte nije reč o novim tendencijama, naprotiv, sve je to davno trasirano izgradnjom multipolarnog sveta koji predvode Kina i Rusija, ali ta borba, u osnovi za pravdu u svetu, za pravo naroda da se razvija kao ljudskog prava, dobija oštrije konture i proces se ubrzava.

Ukrajina

Nakon sesije „pitanja i odgovori“ Putina jasno je definisano da Rusija ide na potpuno slamanje agresivnih politika NATO u Evropi, uz zaokruživanje geopolitičke pozicije Rusije koja obuhvata izlazak na Dunav i potpuno novu vlast u Kijevu.

Ide se na totalni poraz politike SAD u tom delu sveta.

Setite se beskrajnih izliva „zabrinutosti“ NATO lobista kod nas (što bi pesnik rekao, „loše prikrivenih namera“) o tome kako na žalost u Evropi pada nova gvozdena zavesa i kako je za Srbiju jedina mogućnost da bude na strani te zavese gde je i Amerika.

[adsenseyu1]

Sve ide potpuno obrnutim tokom od te navodne zabrinutosti ljudi koji uzimaju u obzir „realnost“. Baš kada uzmemo realnost u obzir, od dominacije SAD u Evropi, u smislu uspostavljanja gvozdene zavese, izvesno neće biti ništa.

Realizacija ciljeva Rusije u Ukrajini će bitno smanjiti značaj samog NATO-a, ako uopšte preživi kao organizacija.

Evropa

SAD su krenule da otvoreno ekonomski iscrpljuju evropske države, i to sada u brojkama izgleda ovako: u poslednje tri godine rast BDP Amerike je tri puta veći od rasta Nemačke (približno je isti odnos i u poređenju sa EU).

Drugim rečima, značajan deo rasta BDP Amerike se zasniva na gušenju privreda Evrope. Naročito Nemačke. Drugi važan deo rasta SAD je i dalje rast tržišta hartija od vrednosti, iz prostog razloga što nagomilani novac nema gde da se plasira, ali to je sada druga tema.

Nije moguće da se Nemačka stabilizuje dok ne uspostavi normalne odnose sa Rusijom. Prema tome, Nemačka će u naredne tri godine sigurno biti u teškim ekonomskim problemima. Da li će se posle opametiti, ne znam, ali ovo je sigurno.

Ono što je izvesno, to je da će Alternativa za Nemačku, koja zagovara izlazak Nemačke iz EU, biti najjača politička snaga na prvim sledećim parlamentarnim izborima. Uporedite tu činjenicu sa stavovima u Srbiji da naš put u EU „nema alternativu“. Bez komentara…

Bez Nemačke kao motora privrede Evrope, ceo kontinent dodatno gubi na važnosti. Prvo zato što je politički podredio svoje interese interesima SAD, a onda i dodatno, zato što je sve manje bitan za ekonomiju sveta.

Pitanje je samo kada, a ne da li će se unutar glavnih država EU pokrenuti politički procesi koji će se suprotstaviti tom ubrzanom prelivanju kapitala iz Evrope ka Americi

Ti procesi će zatim samu Ameriku dovesti u nezabeležen stepen izolacije unutar same Evrope. Uticaj će i dalje ostati veliki, ali tu gde je neprikosnovena danas, za samo nekoliko godina Amerika će postati predmet mržnje.

Bliski istok

Događaji u Gazi ubrzano vode SAD (i sam Izrael, naravno) u sve veću međunarodnu izolaciju. Takođe nezabeleženu do sada.

Glasanje u Generalnoj skupštinu UN, 150 prema 10, je pokazalo da niko zaista važan u svetu ne stoji uz SAD i Izrael.

Čak su i Japan, Južna Koreja i sadašnja proamerička vlada Nemačke iskočile iz tog „elitnog“ kluba od 10. To pokazuje da je i sam Izrael masakrom oko 10.000 dece u Gazi izgubio svaki moralni kredibilitet, ali i da građani u svim tim državama koje su tradicionalni saveznici SAD ne mogu da podrže stepen rušilačke sile koji je danas potreban globalističkom imperijalizmu da bi produžio svoju umišljenu dominaciju u svetu.

Amerika zbog toga neverovatnom brzinom gubi uticaj u arapskom svetu, ali i u Turskoj. A te države sve bolje i bolje sarađuju upravo sa Kinom i Rusijom.

Pokazuje se i da Izrael i SAD uopšte više ne mogu vojnom silom da reše situaciju, a pitanja poštovanja međunarodnog prava i rešenja „dve države“ za Palestince se vraćaju na velika vrata u svetskim okvirima.

Pozicija SAD postaje u tom delu sveta neodrživa već na srednji rok.

Daleki istok

Integrativni procesi „Pojas i put“, ali i činjenica da su usaglašeni sa ogromnim nacionalnim kapitalnim investicijama, pre svega Rusije, pa zatim Indije i država ASEAN-a, postaje stabilizujući politički faktor Azije. I to pored stabilnosti koju već daje čvrsta veza Kina-Rusija, ŠOS i BRIKS.

[adsenseyu4]

Kina je sada, posle dvodnevne posete Si Đinpinga Vijetnamu, u pogledu Južnog kineskog mora praktično potpuno izolovala Filipine kao nekoga ko provocira sukobe. I time bitno smanjila manevarski prostor za buduće provokacije sa te strane. Istovremeno, u atmosferi smanjenih tenzija na relaciji SAD-Kina se dočekuju izbori na Tajvanu.

Ukupna poruka regionu je da Kina kontroliše stabilnost i promoviše razvoj, a da SAD provociraju nestabilnost. Na taj način, SAD i u tom delu sveta bivaju sve više i više izolovane.

Amerika

Otpori u samoj Americi dodatno otežavaju spoljnu politiku SAD. Nema para ni za Ukrajinu ni za Tajvan. Nema podrške za sukobe u svetu, pa je zato pokušano da se na simboličkoj ravni „normalizuju“ odnosi sa Kinom. Građani sve manje podržavaju politiku Džoa Bajdena, a sve više sumnjaju u sistem kao takav.

I sve to pre recesije u Americi koja je neminovna upravo krajem 2024, početkom 2025. A kada se to dogodi, politički odnosi u SAD će ući u zonu potpuno nepredvidivog raspleta.

Umesto zaključka

Procesi započeti pre dvadesetak godina sada dobijaju na velikom ubrzanju, nemoć SAD je sve očiglednija, otpor takvoj politici je sve veći, a rešenja u okviru ŠOS-a i BRIKS+ postali su uzorni modeli novih odnosa u svetu.

Srbija bez odlaganja (da se malo pohvalim, isto sam predlagao i u jednom svom tekstu još 2019. godine) treba da podnese zahtev za učešće u radu i ŠOS-a i BRIKS+, treba da razradi detaljne mehanizme izvlačenja iz pogubnog zagrljaja SAD, i da odnos prema EU spusti na nivo koji štiti nacionalne interese Srbije.

Branko Pavlović

(rt.rs)