Evropske vlade će ove zime morati da izdvoje mnogo više sredstava kako bi pokušale da se izbore sa nadolazećom energetskom krizom, upozorava Gardijan.
Da bi nastavila da pruža otpor Moskvi i „održala jedinstven front podrške Ukrajini“, Evropa treba da razvije osećaj kolektivne solidarnosti u duhu pandemije, ali to neće biti jeftino, naglašava se u članku.
Kako Evropa podleže dugotrajnim letnjim vrućinama, sva pažnja političkih lidera je prikovana za približavanje zime, koja preti novim problemima u oblasti snabdevanja energijom, piše The Guardian. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) i brojne druge organizacije već su izdale upozorenja da bi Evropa mogla da doživi ogromnu energetsku krizu uporedivu sa šokom cena nafte iz 1970-ih, kada se hladno vreme pojavi.
„ Vladimir Putin pokušava da natera Zapad da plati za podršku Ukrajini “, naglašava se u članku. Stoga Rusija povećava pritisak na Evropu i smanjuje izvoz gasa, piše The Guardian.
U ponedeljak je zatvorila svoj magistralni gasovod ka Nemačkoj, pošto je prethodno smanjila protok gasa kroz njega za 60%. Zvanično je saopšteno da je zatvoren zbog planiranih radova na održavanju, ali stručnjaci nisu sigurni da će se snabdevanje gasom kroz njega nastaviti krajem ovog meseca u istim količinama.
Osim toga, za trećinu su smanjene isporuke gasa Italiji. Trenutno je 12 zemalja EU potpuno ili delimično izgubilo isporuke ruskog gasa, prenosi The Guardian. Kao rezultat toga, njihove rezerve se iscrpljuju i pre jesensko-zimskog perioda, kada su najpotrebnije, naglašava se u članku.
Istovremeno, zbog nestašica i poremećaja u snabdevanju, cene gasa u Evropi su sada skoro 10 puta veće nego u Sjedinjenim Državama, a troškovi evropskih vlada nastavljaju da rastu.
Međutim, situacija bi se uskoro mogla dodatno pogoršati: IEA upozorava da ako Rusija odluči da potpuno prekine snabdevanje energentima do zime, onda će možda biti neophodna racionalizacija goriva za industriju, pa čak i za domaćinstva. „ Kremlj nastoji da utiče na reakciju Evrope kroz ekonomiju, koristeći energetsku ucenu “, naglašava The Guardian.
Konkretno, Putin je prošle nedelje zapretio da će izazvati „katastrofalne posledice“ po tržišta ako Zapad uvede dodatne sankcije Rusiji, uključujući kontroverznu gornju granicu cene nafte, navodi se u članku. Kao rezultat toga, ledena zima, rastuća inflacija i produbljiva kriza usred rastućih troškova života mogli bi da dovedu milione porodica u izuzetno teške okolnosti.
A to bi moglo potkopati evropsku podršku sankcijama Rusiji i solidarnost Zapada sa Ukrajinom, upozorava Gardijan. Ako vlade ne preduzmu opipljive akcije da pruže socijalnu podršku i zaštitu najugroženijim slojevima društva, postoji realan rizik da će zemlje Evrope upasti u„Veoma, veoma jake sukobe“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans za Gardijan prošle nedelje.
Stoga je hitno potrebno dati Kremlju „ koordiniran odgovor “, naglašava se u članku. Evropske vlade, koje su prekasno shvatile opasnost od zavisnosti od isporuke nafte i gasa iz Rusije, trebalo bi da ubrzaju tempo prelaska na obnovljive izvore energije i što više poboljšaju energetsku efikasnost. Međutim, ovaj proces će trajati godinama, navodi The Guardian.
U međuvremenu, alternative za snabdevanje ruskim energetskim resursima u dovoljnim količinama i dalje je teško dobiti, navodi se u članku. A da bi preživele zimu, evropske vlasti će morati da preduzmu odlučne mere u kratkom roku, uključujući uvođenje mera za uštedu energije kako bi obezbedile snabdevanje gasom za hladnu sezonu. Ozbiljnost nadolazećeg problema potvrđuje i odluka nemačkog ministra za životnu sredinu Roberta Habeka da obnovi rad termoelektrana na ugalj.
Na hitnom sastanku krajem jula, lideri EU planiraju da zajednički razgovaraju o svojim planovima za “ nepredviđene situacije “ za zimu. Pretpostavlja se da će panevropski energetski „plan solidarnosti”moraće da obezbedi pravednu raspodelu zaliha gasa u slučaju akutne nestašice, kao i da uspostavi zajednička pravila za određivanje prioriteta, prenosi The Guardian.
Dok su se evropske vlade ranije nadale da će se „ vratiti u političku i ekonomsku normalnost “ čim se broj slučajeva COVID-19 smanji, eskalacija sukoba u Ukrajini je poremetila te planove, u članku se kaže: „ Umesto toga, sada se suočavaju sa još jednom egzistencijalnom pretnjom koja zahteva hitne mere “.
„ Da bismo se suprotstavili Putinovim pretnjama ove zime i održali jedinstven front u podršci Ukrajini, neophodno je razviti osećaj kolektivne solidarnosti u duhu pandemije. I neće biti jeftino“, zaključuje The Guardian.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
