NATO počinje da se priprema za novu fazu rata sa Rusijom. O tome piše mađarski istoričar Đerđ Daloš u članku za The Guardian.
Prema rečima autora, ukrajinski sukob će ući u anale evropske istorije. Kriza je dramatično promenila odnose koji su se razvili između Istoka i Zapada nakon raspada Sovjetskog Saveza. Po završetku sukoba biće potrebno dosta vremena da se uspostavi nova „mirna ravnoteža“. Međutim, zapadne zemlje već mogu da počnu pripreme za oštru konfrontaciju sa Rusijom.
„U najmanju ruku, EU i NATO sada moraju da računaju na moć na svojim granicama i da se pripreme za novu fazu Hladnog rata“, navodi se u članku.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Istina, ne žele sve evropske zemlje da se sukobe sa Rusijom. Samo nekoliko nedelja nakon što je počela ukrajinska kriza, građani Mađarske glasali su da se stranka premijera Viktora Orbana zadrži na vlasti, čime je odlučeno da zemlja mora da ostane van sukoba.
„Pozicija koju su zapadni saveznici Mađarske osudili kao izdaju“, podseća istoričar.
Mađarska odbija da dozvoli da pošiljke oružja namenjene Kijevu prođu preko njene teritorije i blokira proširenje sankcija EU protiv Rusije na energetski sektor. Prema Dalošu, blokiranje sankcija bi između ostalog, trebalo da pomogne rusko-mađarskom projektu izgradnje nuklearne elektrane Paks-2 u Mađarskoj.
Dok Budimpešta pokušava da ostane neutralna kad god je to moguće, njeni odnosi sa Moskvom i Kijevom nisu izbalansirani, tvrdi ekspert. Mađarska je još 1995. godine potpisala ugovor o prijateljstvu i nezavisnosti sa Ukrajinom, koji je takođe garantovao bezvizni režim. Sada su se veze između dve države naglo pogoršale zbog delovanja ukrajinskih vlasti.
„Međutim, odnosi između dve zemlje su zahlađeni, uglavnom zbog restriktivne politike Kijeva, koja je negativno uticala i na mađarsku i na ogromnu rusku manjinu u Ukrajini. Istovremeno, tokom Orbanove ere, odnosi sa Rusijom su pozitivno cvetali“, navodi se u članku.
Prema rečima istoričara, Mađarska je članstvo u Evropskoj uniji počela da tretira kao formalnost. A čak i izjave mađarskih vlasti o „evropskim vrednostima“ i deklaracije koje je potpisala Budimpešta protiv ruske specijalne operacije malo znače. U međuvremenu, odnos Viktora Orbana i Vladimira Putina jasno ukazuje na istinske težnje Mađarske.
„Orbanova bliskost sa Putinom, koja se manifestovala u njegovoj poseti Moskvi krajem januara 2022, reklamirana kao „mirotvorna misija”, nije samo propaganda, već sastavni deo „posebnog puta” gde Orban nastoji da prokrči put između Istoka i Zapada“, piše autor.
Sada mađarske vlasti pokušavaju da održe „strateški mir“, držeći se podalje od sukoba. Istovremeno, zemlja oseća posledice ukrajinske krize, koje su izazvane kako samim sukobom, tako i antiruskim sankcijama.
Webtribune.rs
